Žao mi je. Oprosti. Volim te. Hvala.


„Jedan od najupornijih programa na svetu je mržnja žene prema muškarcu.“  – izjavljuju Joe Vitale i dr. Hew Len objašnjavanjući drevnu havajsku tehniku opraštanja i pomirenja ho’oponopono koju su praktikovali iscelitelji vračevi ili kahune među članovima familije osobe koja je bolesna. Ho’oponopono means to make right. Danas je mi moderni nomadi, antropolozi umetnici koji se bave healing art tehnikama proučavamo zajedno sa budizmom, Toltecima, Majama i raznim domorodačkim kulturama koje su očigledno neke stvari znale bolje od nas. Ne kaže se tek tako da je znanje samo sećanje. Mi se, danas, zapravo prisećamo i to znanje spajamo sa nespojivim – savremenom civilizacijom koja je još uvek zaglavljena u konceptu Vremena i dualizma, borbe dobra i zla, početka i kraja, neko mora da izgubi da bi drugi dobio, crno-beli svet gde niko ne dobija, svi samo gube. Nekada se učio time management da bi ljudi bili efikasniji i produktivniji, danas učimo kako da upravljamo energijom a ne vremenom. Ako hoćete da budete produktivniji ne ubrzavate vreme, nego prvo morate da ga usporite. Kako postići the state of Zero, gde imamo zero limits. No mind. Bez sećanja. Bez identiteta?!

Prema Ho’oponopono metodu stalno ponavljamo mantru “I’m sorry. Please forgive me. I love you. Thank you.” I to sami sebi. Veruje se u princip 100% odgovornosti, preuzimanje odgovornosti za svačije ponašanje, ne samo za sopstveno. Ako preuzimamo potpunu odgovornost za bilo čije ponašanje, tako onda sve što vidite, čujete, osetite, dodirnete ili u bilo kako doživite je momentalno vaša odgovornost jer se pojavilo u vašem životu. Svako nam se pojavljuje sa nekim razlogom, ako je tu, ima veze sa nama. 

Vaša mržnja, pretvorena u električnu energiju, mogla bi osvetljavati gradove i gradove – Srbima i Hrvatima početkom drugog svetskog rata rekao je Nikola Tesla.


Ti i tvoj Nikola Tesla… – odmah se nadovezuje moja prijateljica, jedna vrlo praktična žena – Kad ćeš već jednom shvatiti u kakvoj realnosti mi živimo. – I realna u svoj svojoj realnosti. She is me as I used to be.


Znaš mene, uvek sam negde u oblacima. Vibriram na drugoj frekvenciji.  – i new age šale mi idu od ruke. U civilizaciji gde brige, strah i ozbiljnost dominiraju, humor je izvor energije. Energy booster jednako dobar kao i seks. Ili ljubav. Smešani zajedno, dešava se abrakadabra! Problem nikad nije u spoljašnoj realnosti, nego upravo u nama samima. Da bismo promenili realnost, moramo da promenimo sebe. Apsolutna odgovornost, prema Hew Len, jeste saznanje da je sve što postoji naša sopstvena projekcija, ono što se nalazi unutar nas projektuje se izvan nas kao naša realnost. 


Ideja da tako što čistimo svoje programe i verovanja, menja svest i utiče na sve ljude oko nas, nije od juče. Oduvek je bila tu, medju nama.  U polju.

Sve novo je davno zaboravljeno staro. Znanje je samo prisećanje. 
Vi sasvim sigurno volite da volite?
I ja isto.

….

napisala Žana Poliakov za All me fb stranicu 2016-2017.
Haljina by Ana Tokin, photo credits Maja Vujić
galerija N. EON Beograd.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *