– Nema dana da ne pomislim kako ću da ga ubijem, isečem na komade i od njega napravim kompost za baštu – glasno sam ovo izgovorila. – Od ranog jutra, kad ga čujem na terasi kako kašlje, šmrca i kako gubi vreme na društvenim mrežama umesto da se posveti pisanju. Umesto u kreativan mode svakog jutra upada u apatični mood. I onda tokom doručka, ja sam ta koja treba da ga vadi iz depresije. Naravno da sam besna, naravno da ni sama ne radim ništa osim što glumim vajnog terapeuta. I znaš šta, obožava kad vičem na njega jer mu dajem dozvolu da udje u borbu sa mnom. Eto veza je u krizi, u drami smo, dobar izgovor da se ne stvara. Čovek koji ne može da stvara, želi da uništava.
– And this is how number 8 is taking over the power – kaže mi.
Počela sam da mrzim i numerologiju, joga barbike, isprazne priče o univerzumu i zakonu privlačnosti, psihologiziranje po vasceli dan, da, da, ovde u Indiji, duhovni centar sveta a ja prezirem sve te spiritualne mambo-džambo stvari. New Age je postao program Matrixa. Sve je postalo tako površno i glupo. Misle ljudi ako čitaju citate na FB-u da su kompetentni za psihoterapiju. Kakav nonsens. Zaobilazimo ono što nas stvarno boli. Mnogi koriste spiritualnost da bi se osećali superiornijim, tj boljim od drugih. Molim vas ako sam vas ikada svojim pisanjem učinila da se osećate manje vrednim, izvinjavam se. Rast i razvoj su stalan proces, niko nije ni bolji ni gori, mi smo svi u ovome zajedno. Taman kad pomisliš da si nešto spoznao, hopla, sledeći nivo – imamo nove izazove. Prijatelj mi je priznao da sam mu poslala tako zastrašujuću poruku te se molio Šivi pola sata da umiri moj bes, pre nego što je došao kod nas na večeru. Od kad sam ja postala ona koje se plaše?
Duša mi nešto govori.
U ratu sam sa onim što jeste.
Sama sebe dovoljno izbezumim te odem u prodavnicu kristala. Malo sedim tamo. Sa Lemurskim kristalima. Odatle dolazi moj san o tropskom raju i visoko razvijenim spiritualnim bićima. Iz nekadašnje domovine Lemurije. Kristali sadrže informacije, kao neka biblioteka su, nose poruku isceljenja, pomažu nam i uče nas da možemo da živimo u miru. Odvedu me u knjižaru.
Kad se smirim i zatražim rešenje, izlaz ili putokaz se sami pojave. Sa police mi padne knjiga “Žene koje trče sa vukovima”. Oh, pa ja obožavam tu knjigu, nisam je videla godinama! Najjednostavniji metod za lečenje duše jesu priče. Holly Mother, bless this mess. With a story.
“Moderna je žena zbrka aktivnosti. Pod pritiskom je da svim ljudima bude sve i sva. Staro znanje već nam je preko potrebno.“ Priznaj sebi šta želiš. Razlika je izmedju stvari koje nas vabe i stvari koje nas dozivaju iz duše. Priznaj da se “naša“ priča se ovde završava, neka svako ide svojim putem. Izazovan odnos donosi najveće nagrade. Zahvalna sam za sve što sam dobila i imala mogućnost da dam. To je bio dar. Divljina me zove dalje…
Strah je slab izgovor za neobavljanje posla. Svi se bojimo. To nije ništa novo. Ako ste živi, bojite se.
Ono što je strašno je smrt naše stare priče. Posle sam slušala tiradu satima. Ovo su ključni momenti.
- You broke my heart.
- No, only you can do that.
- Nemilosrdna si. Opet ćeš da budeš vuk samotnjak.
- Jesam, pozvala sam u pomoć divlju ženu, ona je kao vuk.
- Bezobrazna si. Be nice.
Vekovima ženama govore da budu fine i dobre, i poslušne i pokorne. Dobar deo naše kulture govori o tome kako se muškarci plaše ženske moći. Majko mila, a koliko se tek žena plaši ženske moći! Puka je varka da izbegavanjem strastvenih osećaja štitimo sami sebe. Time se zapravo osiromašujemo.
– Imaš li nameru da voliš, čini to celim svojim bićem – priča mi Julia Cameron. Propadne li veza, u svakom ćeš slučaju patiti.
Nije nikome slomljeno srce nego su slomljena očekivanja. Pričekaj pravi lek, prepoznatljiv je po tome što će vam život učiniti snažnijim, ne slabijim.
Ovo je moja kuća, i moja bašta. Znaš šta je najbolje u tome – u svojoj bašti mogu da posadim sve što ja želim. Ne tražim sreću van sebe, niti da me bilo ko drugi “učini“ sretnom. Ja sam odgovorna za svoju baštu, a ako uključim sve delove sebe, zajedno sa divljom ženom, možda nastane i čitava šuma hrane. Čudna šuma, pa da, to je to.
Ako su vas ikada nazvali prkosnom, nepopravljivom, bezobraznom, lukavom, buntovnom, neukrotivom, neposlušnom, onda ste na pravom tragu. Divlja žena je u blizini. Ako vas nikada nisu tako nazivali, još ima vremena. Vežbajte Divlju ženu. Opet i opet. Ne znam tačno gde me vodi, ali mi se to “sveto neznanje“ svidja.
Yessss, I am in love with it.
….
napisala Žana Poliakov
prvi put objavljeno kao kolumna u magazinu Lepota i Zdravlje, 2016-2017.
photo credits Maja Vujić za soulfood.
haljina by Ana Tokin, www.anatokin.com
