Bivši pljačkaš banaka, haker, pilot, dizajner nameštaja, radio voditelj, danas doktor i profesor neurologije i biznisa, višestruki šampion u pripovedanju priča, predavač pisanja scenarija na teme vezane za nauku i film, nedavno proglašen za jednog od 40 vodećih profesora ispod četrdeset godina. Iako zvuči kao jedan od Marvelovih superheroja novog doba koji živi u istom univerzumu u kome žive i X-Man, Spider-Man, The Hulk, Wolwerine i ostala super moćna ekipa, zapravo se radi o Dr. Moranu Cerfu, čoveku koji živi u realnom svetu današnjice, ali koji ima neobična interesovanja i znanja.
Njegova super moć je da pored toga što živi jedan život iz snova, zna kako da zaviri u tuđe snove i utiče na ljudsko ponašanje dok spavaju, ali i dok su budni. Dr. Cerf fasciniran nepouzdanošću ljudskog kognitivnog sistema posvetio je svoj rad, sada već više od decenije, proučavanju načina na koji ljudi razmišljaju i donose odluke. Kako kaže on može da utiče na memoriju u ljudskom mozgu i može da je promeni. Može da utiče na ljudske snove dok osoba spava i da promeni nešto što će učiniti da kada se probudi ona donosi sasvim drugačije odluke i ima drugačije izbore, a pored toga što je još interesantnije, osoba će braniti te izbore kao da su potpuno i isključivo samo njeni.
Razvojni put Dr. Morana Cerfa
Rođen u Parizu, od oca Francuza i majke Izraelke nakon preseljenja u Izrael njegovo detinjstvo je obeležila ljubav prema kompjuterima i misterioznom svetu hakera. Do desete godine je tečno govorio engleski jezik i bio zaljubljenik u kompjutersku igricu Quest koja je zahtevala znanje pisanja kompjuterskih komandi. Tokom vremena nove igrice su postajale popularne, a sa njima se razvijalo i njegovo znanje programiranja i hakerisanja u svrhu povećavanja broja života likova na ekranu, menjanja nekih funkcija ili ilegalnog kopiranja igrica za koje tadašnji tinejdžeri nisu imali novaca.
Nakon osamnaeste godine je regrutovan od strane izraelske vojske i njegovo hakersko znanje iz zabave prelazi u ozbiljnije vode razvijajući se u sferi sigurnosnih sistema. Po završetku vojne službe u Izraelu završava i Fiziku sa masterom iz Filozofije nauke, paralelno živeći u svetu hakera i proučavajući sigurnosne sisteme. Koristeći to znanje zajedno sa svoja dva prijatelja, još tada uspevaju vrlo lako da izvrše upade u sisteme nekih gigantskih korporacija kao što su Amazon ili eBay. Zatim odlučuju da svoje aktivnosti prošire na sigurnosne sisteme banaka pokazujući im koliko je lako da neko odšeta sa njihovim parama a da oni to primete kada je već isuviše kasno. Tako je krenula njegova karijera ‘pljačkaša banaka’, koji u stvari pomaže bankama da poboljšaju svoje sigurnosne sisteme i spreče stvarne pljačke. Pored virtuelnih pljački, Moran i njegov tim su čak i nekoliko puta angažovani da sprovedu prave pljačke u realnom fizičkom svetu, takođe u cilju pronalaženja mana i nedostatka trenutno postavljenih sistema.
Paralelno Moran se interesovao za proučavanje ljudske svesti. Posao hakera mu je omogućavao da dosta putuje sarađujući sa raznim bankama u toku dana, dok je u večernjim satima intervjuisao mnoge naučnike koji su imali uticaj u oblastima koje su ga zanimale želeći da napravi dokumentarac iz sfere nauke o ljudskoj svesti.
https://www.youtube.com/watch?v=vj8G1Pipyuk
Njegov život i profesionalna karijera su dobili (ne)očekivani zaokret nakon slučajnog susreta sa nobelovcem Fransisom Krikom, molekularni biologom, biofizičarem i neuro-naučnikom koji je najpoznatiji po otkriću strukture DNK molekula zajedno sa Džejmsom Votsonom. Fransis Krik se na neki način bavio hakovanjem tokom Drugog svetskog rata u oblasti radio signala dok je kao fizičar radio na razvoju magnetnih i akustičnih mina. Tada je ukazao Moranu kako je on, kao i mnoge njegove kolege napravio tranziciju u potpuno nove sfere nauke, biologiju i neuronauku i napravio veliki uspeh pa bi takav razvojni put trebao da razmotri i sam Moran. Sa podstrekom Fransisa Krika, Moran je započeo sopstvenu tranziciju, koristeći ista znanja i veštine koje je posedovao kao haker da pronikne u najznačajniju i najkomplikovaniju “crnu kutiju” na svetu – ljudski mozak.
Ubrzo Moran se seli u Kaliforniju gde je i završio doktorske studije na polju neuronauke. Od tada radi kao profesor neuronauke i biznisa na mnogim univerzitetima širom sveta, ali se aktivno bavi i različitim istraživanjima ljudskog mozga. Moran je imao priliku da učestvuje u jednom specifičnom istraživanju u promatranju aktivnosti pojedinačnih nervnih ćelija u ljudskom mozgu na živim subjektima, pacijentima koji se podvrgavaju operaciji mozga. Tokom kliničke procedure, elektrode se postavljaju unutar glave pacijenta kako bi se omogućilo otkrivanje izvora problema. Paralelno dok pokušavaju da identifikuju uzrok poremećaja koristeći te iste elektrode, bili su u mogućnosti da proučavaju “ljudsko razmišljanje” na najneposredniji način: slušajući moždane ćelije kako govore na svom jeziku. To je vodilo do nekih revolucionarnih otkrića kako razmišljanje, osećanja, odlučivanje i sanjanje funkcionišu unutar samog mozga.
Bazirano na temama njegovih istraživanja Dr. Cerf je pozivan mnogo puta u Holivud i Silikonsku dolinu da pomogne u definisanju budućnosti kao konsultant scenaristima za film i TV serije, kao što su Mr. Robot, Limitless i Falling Water. Danas podučava i pisanje scenarija na Američkom Filmskom Institutu i učestvuje na mnogobrojnim takmičenjima na polju pripovedanja priča gde je i nosilac višestrukih nagrada.
Pored toga Dr. Cerf je i licencirani pilot i imao je kratku karijeru na poljima dizajna nameštaja i vođenja radio programa. Njegovi radovi su objavljivani u najuglednijem svetskim naučnim časopisima, poseduje više patenata i drži predavanja globalno, od akademskih konferencija i univerziteta do PopTech-a, Google Zeitgeist-a, BBC-a, TED-a i ostalih konferencija otvorenih za šire narodne mase. Sve navedeno zajedno sa prethodno pomenutim postignućima uspelo je da stane u samo 40 godina života jednog ljudskog bića. Iskreno to zaslužuje titulu i super heroja modernog doba.
S kim si takav si
Jasno je da za prijatelje obično biramo ljude koji su nama slični, koji imaju slična interesovanja i poglede na svet ili neku sličnu životnu priču. Zapravo ljudska interakcija sa drugim osobama se dešava na nekom mnogo dubljem nivou i stvara promene u našem mozgu kojih nismo ni svesni. Kako Dr. Cerf navodi proučavanje ljudskog angažmana u socijalnim interakcijama iznova i iznova pokazuje da se tokom interakcije među ljudima njihovi mozgovi usklađuju.
To znači da ljudi sa kojima se družite imaju veliki uticaj na vaše ponašanje izvan onoga što možete objasniti. A jedan od efekata je da s vremenom postanete isti.
Takođe jedno od sprovedenih istraživanja pokazuje da se moždani talasi ljudi koji gledaju isti film vremenom usklađuju i ponašaju na isti način. Čak na nekom višem nivou može se reći da se usklađuju sa filmom i samim tim sa moždanim talasima scenariste filma.
Ova činjenica po Dr. Cerfu se može iskoristiti u cilju unapređenja nekih ljudskih karakteristika i sposobnosti. Tako on savetuje da ukoliko želite da poboljšate svoj smisao za humor ili recimo postanete stand-up komičar pronađete ljude za koje se smatra da imaju dobar smisao za humor ili se bave vašim željenim poslom i provedete što više vremena sa njima. Pored toga što možete da dobijete neke dobre savete, vremenom vaš mozak će početi da se usklađuje sa njihovim i počećete da se ponašate kao oni, razmišljate na isti način i samim tim i razvijete željenu osobinu. Isto važi i ukoliko želite da recimo ustajete ranije, budete uspešniji u poslu ili postanete muzičar, potrebno je da pronađete one koji ustaju rano, koji su uspešni u vašoj sferi poslovanja ili koji se bave muzikom i da budete u njihovom društvu. Međutim steći nove prijatelje sa željenim osobinama i vrednostima nije uvek tako lako i jednostavno, ali kako Dr. Cerf ističe u tom slučaju dovoljno je da se stupi u interakciju sa takvim osoba putem gledanja videa u kojima se pojavljuju ili čak i samim čitanjem literature koja piše o takvim osobama. U oba slučaja, uživo ili preko raznih medija, promene se neće desiti preko noći, ali posle izvesnog vremena napredak će biti neminovan.
Iz tog razloga neophodno je povremeno razmisliti sa kim provodimo vreme i kakav će to imati uticaj na nas i naš život. To ne znači da trebamo potpuno promeniti sve svoje dosadašnje prijatelje, naročito ako smo srećni dok provodimo vreme sa njima, ali ukoliko želimo da se dalje razvijamo potrebno je možda uvesti neke nove ljude u naše okruženje ili bar svesti na minimum druženje sa onima koji nas na neki način sputavaju i ograničavaju.
Ne veruj svemu što misliš
Ljudi posmatraju sebe kao celinu i kao jedan identitet koji postoji u njima sastavljen od mnogo sitnih kompleksnih delova. Svoje izjave obično smatraju potpuno tačnim jer predstavljaju za njih apsolutnu istinu građenu na osnovu prethodno nakupljenih znanja i iskustva. Istina je zapravo mnogo kompleksnija. Kao što je Galilej tek uspeo da dođe do nekih većih otkrića kada je pomerio Zemlju iz centra i stavio je na treće mesto od Sunca oko koga su počele da se okreću sve planete, tako Dr. Cerf smatra da je potrebno da shvatimo da nismo mi jedan centar u nama već je to jedan kompleksan svemir različitih identiteta i glasova koji se uvek međusobno raspravljaju, glasaju i na kraju pobeđuje jedan glas koji mi posmatramo kao naše Ja i kao nešto jedinstveno.
Takođe kako Dr. Cerf navodi on može da učini da se informacije u ljudskom mozgu promene, čak i potpuno izbrišu. Kako je dokazano sve što zapamtimo se u našoj memoriji ne čuva uvek u istom obliku, već se vremenom menja. Svaki put kada upitamo osobu da prepriča neki događaj, ono što se dešava je da se događaj preuzima iz memorije i kada ga osoba prepriča vraća se ponovo nazad. U trenutku kada je informacija preuzeta iz memorije ona je veoma osetljiva i upravo tada je moguće uticati na nju i potpuno je promeniti tako da kada se ponovo bude skladištila u memoriju ostaće zapamćena u potpuno novom obliku. Promena informacije se zapravo uvek dešava, čak i kada ne želimo da to svesno uradimo. To se dešava pod uticajem mnogo faktora, od toga kako se oseća pripovedač u trenutku dok iznosi informacije, do toga da li je u međuvremenu stekao neka nova iskustva i znanja.
To je upravo ono što se dešava i tokom terapije. Kada nas terapeut pita da ispričamo nešto, ukoliko nam da pravu sugestiju u pravom trenutku kada budemo vraćali informacije u memoriju sačuvaćemo ih u promenjenom obliku. Ukoliko se to ponovi nekoliko puta naša percepcija o nekom događaju ili osobi može potpuno biti promenjena i samim tim njihov uticaj na nas potpuno drugačiji.
Mozak se može trenirati kao bilo koji drugi mišić
Jedno od interesantnih istraživanja sprovedeno od strane Dr. Cerfa i njegovog tima bilo je na temu izdržljivosti. Izabranom sportisti iz realnog sveta dat je sobni bicikl, tražeći od njega da ga vozi dok se lagano povećava otpor pedala i čini vožnju težom. Paralelno su mereni njegovi otkucaji srca, protok kiseonika, rad mišića, moždane aktivnosti i drugi parametri i traženo je od njega da ne staje. Osoba je vozila i kako je postajalo sve teže i teže, rezultati merenja su ukazivali da se u njemu odvija unutrašnja borba, jer je jedan deo mozga govorio da ne treba da stane, a u isto vreme je razmišljao da postaje bolno i da bi trebao da se zaustavi. U jednom trenutku biciklista više ne može da izdrži, doživljava kolaps i staje. U tom trenutku se registruje kako izgleda stanje u mozgu pre samog trenutka odustajanja.
Na isti način je vežba ponavljana i sutradan, s tom razlikom što bi sada upozorili osobu koji je to momenat kada će mozak poslati signal da stane i odustane. Upravo u tom trenutku osoba mora da nađe dodatnu snagu i da nastavi dalje samo još malo duže. Na ovaj način mozak se trenira kroz novo iskustvo da u stvari osoba može da postigne nešto više od onoga što je mislila da je maksimalno moguće.
Ovaj princip je primenljiv i na mnoge druge oblasti i komplikovane odluke koje čovek donosi u životu. Često ljudi odluče da krenu na dijetu ili da će prestati da puše ali kada se nađu pred prvim izazovom odustaju. Upravo u tom trenutku kada se čini preteško i nemoguće, potrebno je trenirati mozak i pružiti jedan dodatni napor da se ne poklekne pred prvim izazovima. Sledeći put mozak nas neće tako lako izneveriti jer sada i on ima novo sećanje na ono za šta smo sposobni. Ponavljajući ovo više puta i pokazujući sebi da smo mnogo jači i otporniji, vremenom će biti sve lakše i lakše eliminisati ili ignorisati neželjene stimulanse iz naše okoline i postići željeni cilj.
Ultimativni cilj – sreća
Jedan od glavnih ciljeva istraživanja Dr. Cerfa je da se na kraju shvati kako ljudi mogu kontrolisati osećanja. Kako navodi, životinje i bebe ne mogu da kontrolišu ili regulišu svoja osećanja, dok na određenom stupnju razvoja, ljudska bića nauče da ih kontrolišu do nekog stepena. Ako saznamo šta se dešava između detinjstva i odrasle dobi sa ovog stanovišta, ono što učimo i gde se to skladišti u mozgu, mogli bismo da jednog dana razumemo i kako biti srećniji.
Svrha njegovih istraživanja je razumevanje šta se dešava kada osoba postane srećna, zašto ne može da ostane srećna sve vreme, zašto je to privremeno i koliko dugo je zapravo potrebno od trenutka kada se nešto dobro desi dok osoba ne doživi osećaj sreće.
Kako navodi mnoga naučna istraživanja su pokazala da su pet osnovnih stvari koji utiču pozitivno na povećanje nivoa osećaja sreće stvari koje obično i ne stavljamo u prvih pet u svakodnevnom životu. Pa tako od poslednjeg ka prvom mestu to su:
5. Fizička aktivnost
4. Volontiranje
3. Spiritualnost
2. Socijalna interakcija
1. Spavanje
Posebno polje njegovih proučavanja jesu i ljudski snovi i spavanje. Kako navodi Dr. Cerf spavanje se odvija u ciklusima od po 90 minuta i u toku spavanja naš mozak je aktivan. U određenom trenutku on se bavi pregledavanjem sadržaja i doživljaja koje smo imali u toku dana i selekcijom šta će ostati zapamćeno u dugotrajnoj memoriji, šta kompresovano možda u samo jedan trenutak, a šta će biti potpuno izbrisano kao nebitno. Upravo u tom trenutku je moguće uticati na osobu i promeniti neke određene stvari u njenoj memoriji.
Jedna od mogućnosti sprovedena istraživanjem, jeste da se recimo utiče na osobu da prestane da puši tako što se u tom specifičnom trenutku vremena rasprši miris nikotina u nozdrve osobe koja spava, a odmah zatim i neki loš miris (u istraživanju je korišćen miris pokvarenih jaja). To je potrebno ponoviti nekoliko puta i nakon toga ispitanici su prestajali da puše i čak nisu imali želju za cigaretama, jer je njihov mozak sada registrovao miris nikotina kao neko neželjeno loše iskustvo. Na isti način ispitivanje je pokazalo da je moguće u tom određenom periodu u toku spavanja pustiti osobi u audio obliku nešto što je pokušavala da memoriše prethodnog dana i sutradan će ta informacija biti u dugotrajnoj memoriji zapamćena za razliku od onih koje nisu ponovo reprodukovane. Iz istog razloga Dr. Cerf kaže da ceo koncept učenja tokom spavanja, koji podrazumeva slušanje audio sadržaja tokom cele noći ne funkcioniše, jer je potrebno pogoditi jedan određeni trenutak da bi se informacija uskladištila, a koji ne traje sve vreme dok spavamo.
Još fascinantnije istraživanja koja danas sprovodi su vezana za razumevanje snova i njihovo snimanje. I ako je pre samo sedam godina tvrdio da se ljudski snovi ne mogu snimiti, danas je deo tima naučnika koji su uspeli da prepoznaju neke aktivnosti u mozgu tokom sna i da ih povežu sa određenim sadržajima, tako da je na kraju moguće projektovati u slikama o čemu je osoba tačno sanjala. Priznaje da je u tom trenutku dao pogrešnu izjavu i da ga je ovo iskustvo naučilo da ne govori da je nešto nemoguće ukoliko nije potpuno u to siguran.
Sve prethodno navedeno je samo jedan mali ekstrakt iz života i rada Dr. Morana Cerfa sa nadom da će se probudi interesovanje čitaoca za mnogobrojnim dostupnim publikacijama o ovom potpuno fascinantnom čoveku. Njegov cilj je da njegov rad bude dostupan ljudima i koji nisu iz njegove branše i da iz njega mogu da preuzmu korisne informacije koje će im pomoći da donose bolje odluke, da razumeju kako njihov i ljudski um uopšte funkcioniše i da će im to omogućiti da vode srećnije i kvalitetnije živote.
Kako Dr. Cerf naglašava biti haker je kul tema koja zainteresuje ljude da saslušaju šta ima da kaže, titula neuro-naučnika daje kredibilitet tome što govori i radi, a zanimanje za pisanje je ono što mu omogućava da pronađe najbolji način da prenese svoju priču svetu.
……
istraživala i napisala Marijana Marjanović
informacije o predavanjima i radu dr Morana Cerfa možete pronaći na njegovom web sajtu.
