… i za kraj jedno pitanje, koji je recept za srećniji život? – ne znam koliko puta su mi novinari postavili isto pitanje. Šta da odgovorim na to? Šta biste vi odgovorili? Najčešće sam odgovarala, pa znate, happiness is a state of mind. Sreća je stanje uma, i to je fakat. Radi ono što voliš, voli ono što radiš – i to je fakat, a sve vreme razmišljam isuse, majkobožjapresvetabogorodice, kako može da mi postavi tako glupo pitanje? TO pitanje mi je nepojamno išlo na živce. Sve dok…
Sve dok se jednog dana nisam probudila sa onim aha saznanjem da bi upravo u tom pravcu i trebalo da idem. Kad me nešto plaši, idem kroz strah, da vidim šta je sa druge strane. Ako me nešto nervira, istražim i to. Zašto? Sve emocije su korisne. I šta je tu moje što mogu da napravim? – postavila sam pitanje, šta je sledeće što bi trebalo da uradim. Neko vreme čekam odgovor. Ništa se ne dešava. Radim nešto drugo, isprobavam neka jela, eksperimentišem u kuhinji i van nje, pravim večere za prijatelje i brunch celebration za ljubavnike. Frustrira me misao da mesecima stojim u mestu i da se ništa ne dešava, ali frustracija je deo procesa. Zašto ne bih napravila Soulfood sa receptima za srećniji život? Sve te jednostavne stvari koje napravim u kuhinji, a onda se pitam zašto svi moji prijatelji misle da sam odlična kuvarica. Traže mi recepte, a ja ih nemam, stvararm ih u trenutku, od onoga što imam. To je tako jednostavno i to može svako. Aha, self-help cookbook. Svako može da pomogne sam sebi. Aleluja!
Self.help cookbook. Pomozite sebi. Naučite nešto o hrani.
Ovo je pogodan period za revival i reunion. U prevodu, za vaskrsavanje stvari koje su bile dobre a možda su došle pre vremena te ih valja ponoviti ili napraviti na drugi način, dodati im još jednu dimenziju. Kuhinja jeste sveto mesto, alhemijska radionica u kojoj se kreira magija promene. Kod mene svaka promena počinje sa hranom. Sve vreme otkrivam šta moju dušu veseli, hakujem realnost, jer stomak je naš drugi mozak. Stomak uvek prvi zna odgovore, mi to i zovemo tako od „imam neki osećaj u stomaku“ do „leptirića u stomaku“. Mi na pitanja o hrani reagujemo vrlo emotivno. Da li smo se nekada zapitali zašto je to tako? Hrana je ljubav. Setimo se, kad smo došli na ovaj svet, kako smo dobijali hranu i da li se to može dovesti u vezu sa osećanjem sigurnosti i podrške? Hranila nas je majka, bili smo voljeni bundle of joy i držala nas je pored srca u zagrljaju – to je bio naš ceo svet. Bili smo bezbedni, sigurni i voljeni.
Cyberkuhinja je bio moj prvi konceptualni online-projekat, davne 1996. godine. Kad sam uplovila u ovaj magazin, eksperimentisala sam sa sirovom hranom i kolumnu sam nazvala SoulKitchen. Kad pogledam unazad, često sam pisala o hrani i o onome što nas zaista hrani. O osećanjima i mislima koje kreiraju našu realnost. Tragajte za skladom unutar sebe, a tad će sve za čim tragate naći put do vas – pisala sam sebi soulfood poruke. Pretvori sve u nešto dobro.
Šta sad istražuješ? Na čemu radiš? Hajde da promenimo nešto – kaže urednica. Ove godine, hteli mi ili ne, Promene nas stižu. Uranovske promene dolaze preko noći i verovatno smo svi osetili – ni u šta ne možemo da budemo sigurni. Ne možemo ni da planiramo. Budućnost je neizvesna. Sve se urotilo da nas stavi u „sadašnji trenutak“.
Popusti. Otpusti. Dopusti. Prepusti.
Možemo samo da živimo dan po dan. Kuhinja je odlično mesto za početak promena. Za terapiju zadovoljstvom. Za vežbanje prisutnosti. Uopšte ne moramo da idemo na sveta mesta moći da nas blagosiljaju tibetanske lame. Svesno spremanje obroka je meditacija. Terapija. Kreacija. Transformacija. Jednostavne stvari koje radimo posvećeno, fokusirano i sa pažnjom postaju rituali. Sveti obred i sveti obed. Počni od onoga što već imaš u svojoj kuhinji ili pak uđi u kuhinju. Za mnoge od nas, kuvanje je na spisku obaveza, ali mi, moderne veštice, i te kako izbegavamo da kuvamo . Gnušale smo se ideje da nekome, pa čak i sebi pripremamo hranu. Kakve misli i osećanja stavljamo u naša jela? Nema veze da li kuvate ili ne, recept za bolji život oduvek je bio – jedite hranu, većinom biljke, i nemojte jesti previše. Zvuči banalno i jednostavno. Istina je uvek jednostavna. Možda samo nije popularna. Šta danas uopšte zovemo hranom? Sve one lepo upakovane proizvode koji imaju za cilj da nam prodaju osećanje radosti, ljubavi i sigurnosti.
Čega smo mi zapravo gladni?
Na Soulfood receptima za srećniji život – odgovaram. And there you go, nova sezona. Povratak u kuhinju, tajno mesto alhemijskih ženskih veština. Kuhinja kao laboratorija, studio, atelje, manufaktura… kao vrhunski simbol transformacije.
Manje o jelu, više o ljubavi.
Al’ to mu dođe isto.
nova knjiga u svim knjižara širom Srbije, a možda i regiona. www.vulkani.rs
