– U kom trenutku želiš da razgovaramo o našoj vezi? – Richard me pogleda značajno dok nas poslužuje kafom na terasi našeg indijskog doma. U popodnevnim časovima tu šapuće neki divni povetarac, što ovo mesto čini savršenim za pisanje, kontemplaciju, ali i za razgovore uz kafu. Ovde nam se sve naše mitelleuropejske navike razbiju u paramparčad pa ponekad ovaj ritual znači naše povezivanje u vremenu i prostoru. Da, to smo i dalje mi. Nismo se još uvek skroz defragmentisali. Čak i kad i sama zaboravim da sam nekada bila kofeinski ovisnik, on me podseti. I dalje se drži toga da kad bude otišao kod Svetog Petra, na pitanje šta ti je bilo najdraže tokom tvog boravka na zemlji, njegov odgovor će biti: The smell of coffee. I kolači idu odlično uz kafu.
Malo ko zna da u Indiji postoji neverovatna oblast zvana Coorg, mesto gde se nalaze plantaže kafe i ozbiljna proizvodnja, taj predeo zovu indijska Škotska, nestvarno je zelena, tropical rainforest. Tako da istinskim poznavaocima i ljubiteljima kafe Indija nudi pravo malo poznato bogatstvo ukusa. S druge strane, ja sam otkrila da mi je draže da kafu pijem sa druge strane i da je koristim da pročistim jetru, na neki drugi način. Zabavljala sam se dodatno praveći raznorazne coffee scrubs za telo. Za Richarda nema većeg afrodizijaka nego kad izađem iz kupatila i čitava mirišem na kafu. Jel da da sad onaj njegov odgovor ima neku drugu konotaciju?!
Aham.
Pošto smo zajedno zato što volimo da budemo jedno sa drugim a oboje smo nestalni, promenljivi i najviše volimo da budemo sami, sad na svakih mesec dana revidiramo naš odnos. Kako se mi menjamo, menjaju nam se brojevi, menja nam se i odnos – jednog meseca smo prijatelji, drugog ljubavnici, trećeg sam mu mentor dok radi na svojoj knjizi kojoj sam dala naslov “Coffee&Numbers”. All about nothing ideju je pretvorio u igru zvanu Nothing about All – razgovori uz kafu. Potom je on meni samo inspiracija, nekad sam ja provider i kuvarica, nekada je on manifestator svega. Ima perioda kad ne razgovaramo uopšte, niko nema potrebu za komunikacijom preteranom, ili sam se zaigrala sa svojim knjigama. Ili eksperimentišem na nekoj plaži sa drugim drogama i drugim, hm… nazovimo ih prijateljima. Nekada samo razgovaramo i nema dana da ne uletimo u neku raspravu. Postanem mu neprijatelj broj jedan. Malo sam veštica, malo čarobnica, malo ličim na njegovu majku, malo na oca, onda sam neko vreme najdivnija osoba na svetu, jedina koja veruje u njega.
Potom sam opet neprijatelj koji mu oduzima energiju, kako to da je tebi sve bolje i bolje, a meni sve gore i gore?
Naš um se stalno igra sa nama.
Hoćeš li konačno shvatiti da te niko ne sprečava, da si ti taj koji sve sam sebi radi? Pustila sam ga da radi šta hoće, kao razmaženo derište se ponašao neko vreme. I ja isto. A znamo da smo sami odgovorni. Nemaš koga da optužuješ. Own it.
– Tebi u stvari ja nisam ni potreban, a ja potpuno zavisim od tebe. – počinje Richard, sve zaboravim da je on ipak mlađi od mene i da još uvek nije prošao sve one celonoćne iscrpljujuće razgovore, pa onda zaspimo u zoru od umora. Oh, ako još jednu noć moram da naglabam o traumama iz njegovog detinjstva, roknuću se. – I kad smo u Srbiji i sad u Indiji, ti sve organizuješ, ti uvek pronađeš gde ćemo da živimo, organizuješ finansije, smisliš zabavu i ništa pod milim bogom ti nije teško da uradiš za mene. A ja ponekad jedva ustanem iz kreveta… zašto si ti uopšte sa mnom?
– To je dosta dobro pitanje. Iz istog razloga zašto si ti sa mnom. Danas sam se probudila i ništa mi nije draže nego da sedim sa tobom na ovoj terasi i razgovaramo o našoj nesigurnosti. Plus, zato što praviš najbolju kafu u Arambolu. To je ovde velika prednost. I danas si vrlo seksi.
– Oh, da, pretvori me opet u seksualno roblje, rekao sam ti da mi je to neprijatno. Da li seks mora da bude sastavi deo naše veze?
– Ne mora. Ali mi je draže da spavam sa tobom nego sa drugima. Navikni se na to, probali smo otvorenu vezu, nije mi se svidelo. Mislim tako je ovog meseca. Sada, sutra već ne mogu da garantujem. Video si da imamo novog Talijana u kraju, jako je simpatičan, pravi „pancakes with signature“.
– Emanuele, video sam. Već me je pitao da li smo zajedno.
– I šta si mu rekao?
– Danas jesmo, ali sutra se možda uprazni mesto pa neka bude spreman da uleti.
– Jeftino me prodaješ.
Žene su mnogo superiornije od muškaraca, danas je ta istina jasno vidljiva i to je zbunjujuće i za žene i za muškarce. Po prvi put žene imaju mogućnost da osmisle život kakav nikada nisu imale. Finansijski smo nezavisne i slobodne. Sloboda znači odgovornost, to nije jednostavno.
Po prvi put žene mogu da progovore o onome što ih čini sretnima zaista, a da to nisu brak, partnerstvo niti deca. Jeste, to je sve divno, i dalje će bacati na vas drvlje i kamenje ako kažete drugačije, ali vas neće spaliti na lomači. Bez obzira na to što stalno mediji prodaju priče o tome kako je svet jedno nesigurno mesto i svugde vreba opasnost od terorističkih bombi, silovanja i ko zna čega… svet putuje, ljudi se upoznaju, razmenjuju, rade, bilo gde na planeti moguće je uspostaviti konekciju sa ostatkom sveta. Kada smo to imali?
Ovaj internet, ma koliko bio spor u nekim delovima, daje nam toliko mogućnosti, tehnologija nas spaja, nauka je ta koja nam sve vreme otvara nove horizonte, i vrata tamo gde nikada nisu postojala.
Životni vek nam je produžen, koncept starenja se promenio, ne moramo da ostajemo na poslu koji ne volimo, niti u vezi koja nam ne prija više, sad sve možemo da promenimo. Uskoro ćemo moći da upgrade–ujemo i delove tela, samo još malo da medicina uznapreduje i sve ćemo moći da zamenimo ako imamo volje i želje. Žena danas ne mora nikome da pripada, može da bude potpuno svoja.
Znam, znam, to deluje zastrašujuće…
But, reality itself is gorgeous. Čudno je to kako je Indija tako prljava, a pročisti te. Predivno, u stvari. Pročisti te od svih ideja kakva treba da bude žena, kakav muškarac, a kakva veza. Prihvatiš sve tako kako jeste. Predivno, zar ne?
Setim se Sanje Perić, nesvakidašnjeg astrologa i prijatelja koji me prati kroz sva ova istraživanja, gledajući u zvezdane konstelacije pre mnogo godina mi je pričala: „Tebi u stvari niko nije potreban. Ali, ti si potrebna drugima.“ Tad mi je zvučalo grubo i nepodnošljivo jer sam bila „začarana“. Under lovespell „you complete me“. Da nam je potreban neko drugi da bismo bile kompletne. Da nam je potreban drugi da bismo bile sretne. Da smo mi odgovorne za sreću osoba pored nas.
Oh, divne li zablude… život je tako brutalno romantičan.
Reality itself is gorgeous.
– Ma, zapravo, divan si takav kakav si. Imala sam sreće da nađem my kind of weirdo i sad ga neću tako lako pustiti.
U večnosti opstajemo bez obzira na sve.
How long is forever?
Ponekad, samo jedan sekund.
……..
napisala Žana Poliakov, prvi put objavljeno kao kolumna u magazinu “Lepota i Zdravlje”, na kioscima širom Balkana.
a potom se udobno smestila u kolekciji romantičnih priča “Romantično resetovanje“, izdavač Vulkan 2016. E-book se može naručiti ovde, a knjiga knjiga na Vulkanovom sajtu i u svim Vulkanovim knjižarama širom zemlje Srbije. Ima ih sad već dosta.
Romantično resetovanje ima svoju englesku verziju, zove se “Lovespell” pod imenom Elizabeth Gandhi, i može se naći na Amazonu worldwide.
