– On misli da sam veštica koja mu krade energiju. A ja ga zovem magical genius. Da li je moguće da svako od nas vidi samo ono što hoće da vidi? Ili mi zapravo vidimo sebe? – nekako u ovoj fazi razotkrivanja i oslobadjanja od svih naših nepotrebnih iluzija i ljudi koji nam ne služe više, ispred mene se našla Richardova prepiska sa njegovim učiteljem Adrianom. Stvarno, šta da radim sad? I nije prvi put da mi neko kaže da sam veštica… možda je vreme da malo proučim veštice. Meni su oduvek one bile zanimljive, no nisam sigurna da je baš na to mislio. Kako ćemo uopšte da se povratimo nakon ovoga? Videla sam, ne mogu da se pravim da ne postoji.
Progledala si. Sad si slobodna – odgovara mi jedna iz mog kruga “veštica. Oslobodila si se nepotrebnog tereta, dalje ti on nije potreban. Nekada su ženama bili potrebni kraljevi da bi imale legitimitet, danas više ne. A kralj nije bio kralj bez svoje čarobnice. Ili veštice.
“Ima ona stara koja kaže da je svaka žena pomalo veštica. I velika je to istina, samo ne tako dobro ispitana.“ – piše Milan Bojić, jedan od mojih omiljenih novinara istraživača, vodi sajt Nova svest. www.novasvest.com.
Veštica, zapravo wicca je tačniji izraz.
“U pradavna vremena paganizma, veštice su bile travarke, isceliteljke, održavale su rituale plodnosti i vodile računa o ciklusima godišnjih doba, Sunca i Meseca. Obožavale su prirodu i majku Zemlju i primarno božanstvo za njih je bilo žensko. Slavile su plodnost, radost života i uopšte sve pozitivne sile, a bavile su se i magijskim radom.“
Wicca – verovanje u magical powers in nature. Magijske moći u prirodi. Današnje moderne veštice jednako obožavaju Prirodu i to im je primarno božanstvo, šta su inače vegetarijanci, ekolozi, baštovani nego neko ko pronalazi svoje mesto izmedju Sunca i Meseca. Nema nikakve veze sa letenjem na metli, ružnim babama i zlim namerama, tj činima. Wicca has no high authority, no single leader, no prophet and no bible to dictate its laws and beliefs. Wicca, daklem nema i ne poštuje autoritet, nema jedne ili jednog koji je vodja, nema propovednika i nema svete knjige da joj diktiraju u šta će da veruje i koje zakone mora da poštuje. Wicca zna da ne mora ništa. Veštica je samo izraz za žensku osobu koja je otkrila svoju ličnu moć. Oduvek je to bilo tako. Nezavisna, slobodna, svoja, probudila se, izašla iz koncepta žrtve, preplivala nepoznatu reku bez opiranja i napora, naučila da koristi alhemiju u prirodi i otkrila ko je. Da bog koga traži je zapravo ona.
– Ne čini me to nimalo radosnom trenutno. Slobodnom da, ujedno sa tim saznanjem stigla mi je i kompletna ideja za novu knjigu. Naravno da ću u njoj biti veštica. Sve vreme i pišem neke “avanturističke“ priče ali urednici su nekako navikli da je kod mene sugar, spice and everything nice, fakat i u ovoj situaciji mogu sve da pretvorim u nešto dobro. Supernatural office za alhemičare i čarobnjake je zapravo naziv za knjigu. Pisaće je i Richard sa mnom ali u drugoj ulozi. Dva wizarda protiv veštice. Zapravo dva guštera protiv čarobnice. Sad kad vam začaram vreme jurićemo se kroz večnost.
– You sound so sexy when you speak Serbian – piše mi Richard sa Bahama, nesvestan šta se uopšte dogodilo. Ili možda zna. Veštice su oduvek bile povezivane sa seksualnošću.
Nakon svega, on me se zaista plaši. Eto mi i odgovara na pitanje da li je bolje da vas vole ili da vas se plaše? Oduvek me nervirao taj izraz kad nešto ne ide u vezi onda se mi pravdamo “on se uplašio“. Bollocks.
I kolumnu smo pretvorili u Supernatural office. Vreme za malu promenu percepcije. Iz neobjašnjivog razloga intenzivno nagovaram prijatelja koji radi Supernatural festival da ga premesti u srednjevekovnu tvrdjavu “proklete Jerine“. To je pravo mesto. Ta tvrdjava čeka na nas, plus do nje može da se dodje Dunavom, zar ne vidiš vezu?
Vidi Žana, želim te vidjet… – stiže poziv sa jednog divljeg hrvatskog ostrva. Plemeniti divljak koji mi je jednom prilikom rekao “nisam ti ja kao oni gradski tipovi, ja sam dete prirode”. Pričao sam ti da mi imamo šumu ovde u kojoj žive mitska bića. Tvoj supernatural office je u njoj. A okružena si vodom. Rečeno učinjeno. Stvorim se u svojoj novoj kancelariji uz pomoć modernih metli. Doletim, bukvalno.
– Ja veštica? Ma, hajte molim vas. Prepadnem se od slepog miša. Pazite samo da ne ugazite u garež palili smo vatru kad je bio pun mesec i letnji solisticij. Šta?! Šta je tu čudno, zar to ne rade svi? – na ostrvu se tek sve pretvorilo u spiritualnu komediju a ideja se razvila u još jednu knjigu za devojčice – ”Male veštice”. Male veštice su dve sestre ( male žene) čija su dva brata i roditelje otele sile mraka i bezumlja i odvele u Veliku Prirodu. Prepuštene su same sebi. One su zaboravile ko su, otudjene od prirode, sumnjaju u svoje sposobnosti. Traže vitezove koji će im pomoći da spasu svoju braću i roditelje. Prolaziće ubrzani kurs of magic spells da bi se setile ko su. Otkriće svoje supernatural sposobnosti, plesaće ponovo bose u noćima punog meseca i otvoriće vrata sveta za koji nisu bile svesne da postoji a sve vreme im je bio pred očima. U njihovoj kući.
Naravno da sam veštica i čarobnica.
A i vi ste. Svaka žena jeste.
Pretvori sve u nešto dobro.
Ti si ta koja to može.
…..
napisala Žana Poliakov,
supernatural kolumna magazin Lepota i zdravlje, 2016.
photo credits Maja Vujić, haljina by Ana Tokin.
