Nova godina se bliži i krećemo da svodimo račune, i ne samo to, tu je i kraj jedne dekade i početak nove. Neizbežna preispitivanja nam slede, analiziranja, gde smo, kako smo, šta je moglo biti bolje, a šta nije, verujem da vam je sve ovo poznato. Večite mozgalice-klackalice od kojih ume glava da zaboli. S tim u vezi dok sam i sama piskarala svoj “godišnji obračun” pa i desetogodišnji, iznenada mi je sinulo da zapravo nikada nisam napisala ono „čuveno“ pismo mlađoj sebi.
Kada bih nacrtala svoju vremensku liniju, nalazim se tu negde na pola puta, što priznaćete nije malo. Preći pola puta, ostati u komadu, živa i zdrava je već samo po sebi više nego dovoljno. Usput pokupiš štošta, godine se nižu kao i životna iskustva, i da vidimo gde nas je sve to dovelo? Jesmo li sretniji, pametniji? Kada se sve uzme u obzir rekla bih da je upravo sada idealno vreme za to pismo. Znam da ne mogu da se vratim u te godine i primenim ono što sam naučila u međuvremenu, ali kada bih mogla, ovo bi bile stvari koje bih rekla mlađanoj sebi.
Bol, patnja
Patnja nije neophodna za rast, zaista je bolje učiti na tuđim greškama iako mi najbolje učimo na svojim, tako nekako ide u životu. Kažu da čovek najviše uči kroz bol, dok ne osvesti da bol nije potreban da bi rastao i napredovao. Ali treba stići dotle. Polako Tićo stići češ i dotle.
Nekim ljudima nema pomoći
Ne vredi im pričati, ne možeš im pomoći, jer oni zapravo ne žele pomoć. Na silu ništa ne možeš da daš, samo možeš da uzmeš. I to je bolna istina ma koliko ti neki ljudi bili dragi. Neki ljudi su jednostavno zavisni od haosa i drame, bez toga ne umeju da žive. I to treba prihvatiti, iako sve vreme pričaju da žele mir, sve što rade je uvek suprotno od toga.
Život nije bajka, ali nije ni robija
Život nije bajka, ali nije ni mučilište, čistilište. Ne ide baš da prespavaš ceo život ili večno da sanjariš i lebdiš u oblacima i jašeš jednoroge. Nije nam dat život u ovoj dimenziji ni da ga prespavamo i problejimo, ali nije ni radna akcija i robijanje. Ove krajnosti su vrlo prisutne. Ima ljudi koji stalno nešto rade kao roboti, večito zauzeti, ceo život im prođe u nekom poslu, kao da samo rade i spavaju. Društveno prihvatljiv oblik eskapizma, kao i ovi što bi mogli neprekidno da spavaju imajući beskorisne fantazije. Razlika je u tome što ovi drugi koji vole da lenčare nailaze na osudu društva i etiketiraju ih kao beskorisne. Poželjno je pronaći balans. Istovremeno da uživamo u životu, slavimo život i ponešto naučimo. Najčešće kroz (bolna) iskustva koje nam život postavlja u vidu raznih izazova i štucavica. Od života se ne može pobeći, ma koliko se trudili, niti sakriti u san ili posao, pronaći ćete makar bio u najdubljoj jami. Dakle, dat ti je život, živi ga punim plućima, ne životari. Bez bežanja i skrivanja.
VERUJ
U sebe, u Boga, u život. Život je uvek na tvojoj strani iako to ne deluje tako jer nas život konstantno frustrira i na taj način nas kako kažu psiholozi uči da izgrađujemo toleranciju na frustraciju. Ali sa tim stavom i poverenjem u sebe, Boga i život je nešto kada razviješ i praktikuješ postaje velika stvar i umnogome će ti olakšati život. Moje dosadašnje iskustvo to potvrđuje.
Padovi
Njih je uvek bilo i biće. Životna amplituda, čas smo gore, čas smo dole. Kada tresneš dole svom silinom, važno je posle toga da se digneš. Bitan je taj drugi deo, ustaneš, otreseš prašinu sa sebe i nastaviš dalje. Po mogućstvu pametnija i mudrija za iskustvo više. Ne ogorčena, ozlojeđena ili sa nekim osećajem uskraćenosti i oštećenosti. Ne, to je bez veze, i da, ma koliko otrcano zvučalo, sve se dešava za tvoje dobro.
Vrediš
Vrediš samo zato što postojiš i to je dovoljno, i ti si dovoljna. I JESI bitna ma šta te matriks ubeđivao. Ne moraš ništa da dokazuješ, zavređuješ, zaslužuješ, ljubav ponajmanje. Ti SI LJUBAV. Da, toliko je jednostavno.
Izdaja
Izdaja će biti, i to boli, najviše od ljudi koje voliš ili si volela, ali je bitno da shvatiš da tuđe ponašanje ne možeš da kontrolišeš, samo svoje. Mnogi će te izdati, ali je bitno da ti nikada, ali nikada sebe ne izdaš i ne izneveriš. Ostani verna sebi, za druge te zabole. To je suština.
Energija
Čuvaj i neguj svoju životnu energiju, ona je neprocenjiva. Kloni se ljudi i situacija koji te crpe i isisavaju život iz tebe.
Prijatelji
Neguj prijateljstva. Dobićeš priliku da razvijaš divna priajteljstva. Od poznanika iz peska/vrtića do dubokih i trajnih pravih i iskrenih prijateljstava koja traju decenijama. Za neke mogu reći da bi mi bubreg dali u zlu ne trebalo, e takve prijatelje imam! I to jeste velika stvar ali ne pada s neba. Mora da se neguje i nalazi vreme za prijatelje, ulaže u odnos, uostalom kao u sve. Ne podrazumeva se da ti neko ostane prijatelj samo zato što se poznajete ceo život. Treba i da zaslužiš takvo prijateljstvo, da se daš svim srcem da bi dobio istom merom. Moji prijatelji mi pune srce, obožavam svoje prijatelje i ne mogu da zamislim život bez njih. Isto mogu biti porodica, not by blood, but still the real family. Neretko se pokažu daleko bolji i sigurniji i od primarne i sekundarne porodice.
Problemi
Mark Manson je to sjajno objasnio u svojoj knjizi “E, zabole me”, naglašavajući da ne treba da se nadamo životu bez problema jer to ne postoji. Umesto toga bi trebali da priželjkujemo život ispunjen dobrim problemima.
Stoga se moli da imaš dobre probleme. Problema će uvek biti, svi ih imaju, neko veće, neko manje. Budi zahvalna na problemima koje nemaš!
Zahvalnost
Neguj zahvalnost prema svemu, biti zahvalan je velika stvar, to se bilduje i vežba isto kao mišić i vera.
Humor
Ako kroz život ideš bez smisla za humor nadrljala si. Ukoliko sve shvataš smrtno ozbiljno tako će i biti. Zato budi vedrog duha, ionako ima toliko smorenih i ciničnih, nemoj da budeš jedna od njih. Svaka situacija može da se sagleda iz nekog vedrijeg i smešnog ugla. Seti se da se svakog dana našališ i smeješ na sav glas. Na taj način se potpuno energetski resetujemo, unosiš u sebe ozbiljnu dozu zdravlja, jer smeh je lek.
Slušaj sebe i svoju intuiciju
Unutrašnje vođstvo se razvija, što mu više poklanjaš pažnju i živiš u skladu s njim, to ti život biva fascinantniji. Shvatićeš da su zaista svi odgovori u tebi. Ne sumnjaj nikad u svoju intuiciju, veruj joj, i ona će te bogato nagraditi.
Neopiranje
Neopiranje je zaista sila. Koliko puta si bila u otporu prema onome što jeste i uverila se koji je to gubitak vremena i energije? Srljati i biti buntovnica jeste odlika mladosti. Kasnije spustiš loptu i shvatiš da postoje i drugi načini mnogo bezbolniji da se dođe do istih, ako ne i boljih stvari. I to dolazi s godinama, samo polako.
Moć
Postani svesna moći u sebi, nemoj da te ubede čak ni oni “najbrižniji” da nešto ne možeš, da si slaba, nemoćna. Povrati svoju moć čim posumnjaš u nju. Ima jedan citat koji već dugo kruži internetom – kada ti kažu da nešto ne možeš, a ti uradi dvaput & take pictures! Odličan savet. 😉
Rodbina/rođaci
Lepo ih je imati i održavati kontakt s njima ukoliko su gotivni i dobronamerni ljudi. Ukoliko nisu –> ćao arrivederci! Rođaci ne moraju da ti budu bliski, niti se podrazumeva da budeš s njima u dobrim odnosima ako to ne zaslužuju. Ako se pokažu i dokažu kao *ovna nemoj ostajati u kontaktu s takvim osobama samo zato što ste u nekom krvnom srodstvu. Daleko im lepa kuća.
Nikada nisi sama
I kada se osećaš najusamljenije, NISI sama, zapamti Bog je uvek s tobom i čuva te kao i anđeli čuvari i sva anđeoska bića. Da, da, voljena si bezuslovno od svog Kreatora.
Anđeli čuvari
Tvoji voljeni preminuli jesu tvoji anđeli čuvari. Znam da zvuči kao “Opra šou”, ali da se nisam za sve ove godine života moga nebrojeno puta uverila u to, ne bih ni stavljala kao stavku u tekstu. Sve vreme osećam duh i prisustvo najpre svoje pokojne majke, a onda i svih ostalih kojih više nema. Bilo je zaista mnogo situacija gde sam osetila njihovo vođstvo i zaštitu. Ne samo kroz snove, već i na javi. Oni su uvek tu da te upozore na neku opasnost, ili da te preusmere kada kreneš putem koji ti nije namenjen. Njihova ljubav i podrška je uvek prisutna. Jeste, nije šala, tvoji voljeni te čuvaju. Uvek ste “na vezi”, znajući to, lakše se diše.
O mislima
Veoma je važno gajiti i negovati dobre misli i prema sebi i drugima. Isplati se biti dobar i život te uvek nagradi. Kakvu energiju odašilješ, takva ti se i vraća.
Opraštanje
Nema čoveka na ovoj planeti na koga se neko nije ogrešio u nekom trenutku više ili manje. Kao što smo se i mi ogrešili o nekoga svesno ili nesvesno, nema savršenih ljudi. Baš zato i treba oprostiti i zbog sopstvenog mira. Bitna stavka za spokoj u duši.
O roditeljstvu
Zamišljaš ili se brineš da li ćeš i kada postati majka, kako će sve to izgledati, trudnoća pa porođaj, ali zapravo to je najlakši deo. Ukoliko je sve u redu to sve priroda odradi, savršena inteligencija tela, nije do tebe. Ono što sledi posle je daleko teži posao i do tebe je. Dve reči: svesno roditeljstvo. Radi na sebi da bi ti dete zablistalo, dete je tvoje ogledalo.
O novcu
Radi ono što voliš, prati šta te usrećuje i ispunjava i neopterećena novcem on će doći kao posledica toga. Mi ne posedujemo ništa, ni novac, ni ljude, ni stvari, čovek je samo instrument i posrednik. Kako dodješ na ovaj svet goloruk i gologuz, tako i odeš. Kada konačno shvatiš tu nepobitnu činjenicu bićeš oslobođena ultimativne iluzije.
Ostani čudnovat
Prigrli svoju različitost, neguj svoju autentičnost. Stoji to kada si mlad da želiš da se uklopiš i to jeste tada važno. Ipak, kako vreme odmiče shvataš da je to glupost i da je biti svoj pola zdravlja.
Istina
Živi svoju istinu ma kakva ona bila. Ne živi tuđe živote i snove, probleme i strahove, istina ume da bude bolna, ali je i oslobađajuća. Sloboda nema cenu.
Prihvatanje
Veliko je umeće prihvatiti druge sa svim njihovim manama, falinkama i ograničenjima, a to pomaže da i sebe prihvatiš.
Prihvatanje tuge
Trebaće ti dosta vremena da naučiš kako da se nosiš sa gubicima i tugom. Biće to jedna od težih lekcija koje ćeš morati da savladaš i to je u redu. Gubici i tuga su sastavni deo života, baš kao radost i sreća. Bitno je da ih ne potiskujemo i ignorišemo, ali i da ne ostanemo previše zaglavljeni tamo. Kada dopustiš da tuga protutnji kroz tebe potom sve ide lakše.
Nema princa
Nema te osobe koja je u mogućnosti da ti reši sve životne probleme sem tebe same. Sama si svoj princ na belom konju, heroj i spasilac. Možda zvuči malo “depra” što bi današnji klinci rekli, ali to je jednostavno tako. Tvoj život, tvoja odgovornost. Batali očekivanja da će neko ili nešto da se pojavi u tvom životu i reši sve tvoje probleme, to ne postoji.
„Fear Is a Bitch“
Ako postoji neka negativna stvar u životu to je zaista strah. Ali nije samo postojanje straha negativno, jer ono kao emocija ima svoju svrhu. Već negovanje strahova, biti zatočenik svojih strahova. Strah ili strahovi koji ti ne dopuštaju napredak su real bitch baby. Oni te parališu, blokiraju da bilo šta uradiš dobro za sebe. Da napraviš iskorak, da se usudiš, izdigneš, uspeš, razvijaš, napreduješ. Nema pomaka dok zalivaš i hraniš svoje strahove. Neophodno je da uprkos strahovima delaš, skočiš, upustiš se, odvažiš se. Svi se mi plašimo, jedina je razlika što neki prevaziđu svoje strahove i odbiju da žive potčinjeni i zarobljeni njima. Dok ovi drugi tavore u njima tonući sve dublje. Svedok sam mnogih divnih, kvalitetnih ljudi koji su svoj život pretvorili u pakao prepuštajući se svojim strahovima. Što bi rekao Meša: “Boj se ovna, boj se govna, a kad ću živjeti?” Ili što bi moja baba rekla (bila je nešto suptilnija od Meše) : „Nosićeš se dete ceo život i sa alama i budalama, to ne treba da te zaustavi.“
Samo napred i hrabro, ti jesi hrabra devojka.
……
Napisala Tijana Pavlović preuzeto sa njenog sajta http://www.tijanapavlovic.com
PImages : Unsplash, Purpleclover, Thinking Art
