Moj otac je lekar. On je ortopedski hirurg. Nikada nisam kvalitetno s njim provodio vreme, kao dete. Uvek je bio zauzet. Ali sam, pre ili kasnije, shvatio da je dobar čovek i ljudi su ga poštovali jer je bio istinoljubiv, pošten, iskren. Jednom sam čuo kako govori pacijentovom rođaku: “Uradio sam (operisao pacijenta) najbolje što i jedan lekar može da uradi. Dao sam sve od sebe. Sada ostalo ostavljam Svemoćnom Bogu. Molite se za brz oporavak.”
Pomislio sam – zašto ne može da obeća lek? Zar nije dovoljno samouveren? Kasnije sam shvatio da je u stvari Božanstvo to koje leči. Mi možemo dati sve od sebe, pod datim okolnostima.
Priroda vodi računa o stvaranju, održavanju i razlaganju. A mi osećamo kako mi sve radimo. Osećamo da se sve dešava kroz naše postupke i reči. U stvari, nas priroda koristi da bi pomogla ovaj veliki proces zvani život. Svi smo mi alatke i deo Božjeg Dizajna. To je velika uzajamna saradnja. Mnoštvo delova igra uz jednu istu melodiju, a ipak, zapravo stvaraju mnogostruki efekat!!!
Božji Dizajn – Božanstvo čini da delujemo
Kao deca, pokupimo utiske od odraslih i nastavljamo to da radimo dok rastemo. Zato je važno da ‘se lepo ponašamo’ jer deca stalno posmatraju i skupljaju utiske.
Čim odrastemo, počinjemo sve da shvatamo preozbiljno, čvrsto se držeći svojih očekivanja. Konstantno se frustriramo kada nam se očekivanja ne ispune. Je l’ tako? Dakle važno je stalno pitati: “Pa šta?”
Dozvolite da objasnim. Dao sam sve od sebe da obavim neki zadatak, a ipak to nije bilo dovoljno dobro. Da li treba da krivim sebe i smatram se inferiornim u odnosu na druge? Nikako. Kažem sebi: “Moje najbolje nije bilo dovoljno dobro. Pa šta? Uvek postoji drugi put. Probaću drugi put bolje. Ako se druga prilika ne pojavi, Pa šta? Biće nešto drugo interesantno. Tako je to u životu. Svi funkcionišemo u okviru svojih granica, znali to ili ne.”
Isto tako, svaki put kad završite kriveći sebe i dodajući krivicu svom postojanju, samo se zapitajte: “Pa šta?” Nikada ne dozvolite krivici da se ukoreni. Nastavite da pitate, svaki put, “Pa šta?”
Isto važi i za vaš ego i činjenje. Kada nas drugi hvale i vidimo kako nam se ego naduvao, pitajmo: “Pa šta?” Sve se svakog trenutka menja. Važno je održati uravnoteženost za vreme promena. Očekivanja se iznevere puno puta. Nastavite da pitate: “Pa šta?” Čim nam to postane navika, putovaćemo laki, bez tereta krivice i straha.
Molim vas nemojte sad misliti da možemo da radimo sve dobro, loše ili ružno i kažemo “Pa šta?” i osećamo se savršeno dobro. Ne. Negativni postupci, reči i dela uopšte nisu dobri za duhovnu evoluciju. Nenasilje u mislima, rečima i delima je najbitnije. Nema drugog.
Postavljanje pitanja sebi “Pa šta?” je samo potvrda nama samima da smo se trudili najviše što smo mogli i da naš svesni um to prihvati i iskoristi to pitanje da bi pobio krivicu, ako je ima. Važno je biti dobronameran. Važno je biti i milosrdan. Kada imamo ove kvalitete netaknute u sebi, ako ne možemo da ispunimo svoja očekivanja, samo uništite krivicu pitanjem – “Pa šta?”
Bog Vas Sve Blagoslovio
Volim Vas
M
Autor: Mohanji, www.mohandji.wordpress.com
Prevela: Biljana Vozarević
