Kuća samoće

Sedim i čekam da neko dodje po mene. Nema nikoga, potpuno sam sama. Ko sam ja? Da li me neko vidi i čuje? Gde se nalazim? Kako sam stigla ovde?

Dobrodošli u moju kućicu, sve sobe su vam na raspolaganju. Ono što nam je u ponudi je soba tišine, tu možete čuti sebe i samu tišinu. Osetiti ništa i sve. Možete videti početak i kraj, dan i noć, mrak i svetlo, … osetiti svoje misli, emocije i telo.

Sledeća soba je sve je na svom mestu. Pogledajte u ovo savršenstvo, tamo gde ostavite stvar, tu Vas sačeka. Tačno znate gde Vam se šta nalazi, nema potreba da bilo koga pitate. Sve je potpuno Vaše, čak i paukova mreža, prašina i senke po zidu.

A sada Vam predstavljam jednu od mojih omiljenih soba niko ništa ne traži od mene. Pravi relaks, spa za dušu i telo. Tu sam postojite i budete, zbog toga što jeste a ne ono što ste drugima. Beskonačnost vašeg srca i duše možete osetiti. Odmor je zagarantovan a i sagledavanje sebe, ko ste i šta je vaša svrha? Verujem da Vam je ova soba najčudnija. Možda Vam je u prvi mah i neprijatno, jer ne znate ni šta biste radile u njoj. Prirodno je da ne možete i da poverujete da ovakvo mesto postoji, ali postoji, kreirali smo.

Soba egoizma gde je sve vaše i samo vaše. Verujem da svako voli ponekad ovu sobu da oseti. Ovde su samo Vaše potrebe bitne, možete šta hoćete i koliko hoćete. Samo vi postojiti i samo ste vi viđeni i svi gledaju samo u Vas. Svet se okreća oko Vas. Wauu, čak i Sunce, Mesec, mogla bih reći i bubice koje lete oko vas. Ovde možete uživati u svojim talentima i veštinama. Možete otkriti šta imate u sebi za sebe.
Kako se osećate?

Ono čemu sigurno težite je soba sigurnosti. Ovde se osećate potpuno ušuškano i bezbedno. Niko Vas ne može povredite. Bol ovde ne postoji. „Vera“ ovde nije potrebna jer ste potpuno sigurni i znate da niko nikada neće doći. Ni sa kim ne komunicirate, ne može čak ni komarac da Vas ujede. Ah, koliko je lepo biti siguran, … kakav predah od svih i svega! Pred ulazak u ovu sobu, ostavite sve Vaše štitove, jer Vam ovde nisu potrebni. Kamin će Vas ugrejati, toplo ćebe ušuškati, a stolica za ljuljanje utešiti.
Uživajte…

Život je lep sa prozora ove sobe. Kako je lepo drveće, priroda, sunce, šuma. Kako se ljudi vole, kako je to divno. Upravo gledam jednu porodicu, kako prave piknik. Tata uči sina da zapali vatru. Žena igra oko svog muža i nežno mu se osmehuju. Porodični valcer je u toku. Na drugom kraju vidim dve mačke koje se dozivaju i zavode. Potrudilie su se da ih svi čuju. A na drvetu u dvorištu, svako jutro imam priliku da vidim dva goluba koja se slatko kljuckaju i vole. Svuda je ljubav, kako je to čarobno. U drugim prozorima koje vidim, ima mnogo ljudi, čuje se muzika, graja i smeh…oh, lepo li je!

Ako želite da osetite da nema kraja, onda je Vaš izbor soba slobode. Ovde sve možete a ništa ne morate. Možete da maštate i zamišljate sebe u svemu onom što poželiti, na primer, da ste uspešni, da ste zaljubljeni, da volite, da vas vole, da putujete, da imate porodicu, da nemate porodicu, ma da možete gde god hoćete i kako hoćete. Ovde bukvalno možete da letite, naravno samo u ovoj sobi, zbog sigurnosti Vaše slobode.
Dišite punim plućima.

Ah, kako je lepo voleti iz sobe ljubavi. Svaki Vaš partner je ljubav Vašeg života, ali naravno nikada realizovano do kraja. Prosto, ljubav je tako „velika“, da prevazilazi njeno ostvarenje. Volite do kraja i početka Vašeg srca i duše. Čak i kada partner nije tu, Vaša ljubav je tu. Izbori partnera su veoma zanimljivi, bitna je kombinacija raznoraznih osobina, na primer: nedostižnost, egocentričnost, avanturistički duh, što veća težina kod partnera- mi to više volimo, jer naša Ljubav je „veća“ od svega. Ne previše ljubavi, pažnje, dodira od strane partnera jer to može ugušiti našu  Ljubav, naravno i za kraj partner odlazi ili ga mi teramo jer je Ljubav prevelika i ne može izdržati u tome. A ljubav prema drugim ljudima, samo iz daljine u našim mislima, sigurno u ovoj sobi, kroz službu drugima ljubav jedino postoji. Usmerenost na druge 300%, a mi postojimi u toj velikoj Ljubavi, to nam je dovoljno.

Kada prođete svaku od ovih gorepomenutih soba, dolazite do one zbog koje ste i kročili u ovu kuću – soba shvatanja života. Ulazite i prvo Vam je čudno što su svuda ogledala. Prvo se pitate: čemu ovoliko ogledala?
Sednete na sredinu sobe, izgovarate reč i čujete odjek, učini Vam se na tren, neko je tu. Ko je to? Pogledate u ogledalo i vidite svuda sebe, sebe, sebe… ali drugačije, delovi Vas a ne osećate se celovito. Zašto je to tako? Tebalo bi da se osećam bolje, posle svih soba, a nije tako. Osećam prazninu, a što se duže gledam u ogledala, vidim tugu, usamljenu devojčicu, povređeno srce, glad ljubavi, usamljenost, povučenost, nevidljivost i potpuno nepostojanje…

Šta je ovo? Da li je ovo moja iluzija iskreirala ili neko drugi…
trebalo je da mi bude bolje.

Za kraj ulazite u sobu porodice. Kako su divne slike porodice na ovim zidovima. Kako su srećni, radosni i tužni ali zajedno. Zajedno provode praznike, lepe i manje lepe trenutke. Sa prozora te sobe mogu da vidim mnogoooo srećnih porodica. Moji rođaci imaju divnu decu i uživaju u porodičnim igrama. Porodica postoji, znam, vidim sa mog prozora.

A gde je moja?

Tata nije tu, mama nije tu, sestra nije tu…ali moja kuća je moja porodica i tu imam ama baš „SVE“.

Čujem glas koji mi se obraća:

„ Probaj da izađeš iz ove sobe, možda ćeš tišinu osetiti; možda ćeš kreativnost upoznati u nesavršenosti; možda ćeš u nikome ništa ne traži od mene, dati prvo sebi a onda i drugima još više i duže. Možda ćeš egoizam transformisati da si ti vrednost sebe i Boga kao i svako drugo biće, a to je svakako neophodno podeliti sa svetom. Možda nas sigurnost kuće ograničava da učimo i doživimo naučeno. Možda ako izađeš iz sobe život je lep, počneš i da živiš to a ne samo da vidiš kako je život lep kod drugih.

A možda je sloboda ipak koliko verujemo da možemo i koliko nismo vezani za bilo šta. Ah, ta Ljubav jedino je velika ukoliko u tvoje srce stanu svi delovi tebe, pa baš takvi zavolimo i sebe, i nekog. Možda, ipak, ti već imaš svoju porodicu – u sebi. Evo ih, tvoje unutrašnje dete, odrasli deo tebe, mama i tata u tebi, duša, duh, Bog… svi su tu.

…

napisala Jasmina Kosanović, dok priprema svoju knjigu o ”čarobnoj deci”.