Ta grupa žena koja je došla sa mnom na Santorini je bila dosta neobična.
Sve su bile neki extrasensi, visoko senzitivne osobe, empate, prvo su čistile prostor vile u kojoj smo bile smeštene. Energetski. Ne bukvalno.
Jer, inače ne mogu da spavaju. Duhovi počnu da im dolaze tražeći pomoć. I dok su objašnjavale zašto to rade, niko od nas to nije smatrao za neobično. Nije nam bilo čudno što smo sve bile čudne.
Naime, jednom ili dvaput godišnje volim da pozovem žene na neko putovanje. Pozove me neko mesto, put Evije, Santorinija, Krita ili egzotika poput Balija, Maroka, Egipta ali ne zbog “turističkih atrakcija” nego da se nadjemo u polju “čudnih” mogućnosti. Nešto ostavimo a nešto ponesemo. Santorini je posebno čudesan zbog svoje priče o nastanku, o vulkanima, o potopu, o tome da je to možda Atlantida, no svaka od nas dodje na ostrvo sa svojom pričom.
I šta radimo kad se sastanemo?
Pričamo jedna drugoj svoje priče.
Koja je to naša priča koju stalno pričamo, samim tim i ponavljamo i na koji način možemo tu priču da promenimo? Mi smo ti koji je pričaju, mi smo ti koji možemo da osmislimo drugačiji “tok“ i “srećan“ kraj. Gde god da odem, neko će mi ispričati priču. Volim da saslušam, a ako umete pažljivo slušate ljudi će vam u prvih desetak minuta ispričati sve o sebi. Na radionicama i kroz mentorship program koji vodim i u kome je ova čudesna knjiga nastala, učimo ili ponovo učimo da pažljivo slušamo sebe a i one preko puta nas. Osvešćujemo koje reči koristimo, koje su naše metafore koje kreiraju našu realnost. Prekidamo generacijske traume, svoje stare priče i pozdravljamo se sa nasledjenom i glorifikovanom ulogom “žrtve“. Preuzimamo odgovornost za sebe jer to boginje rade. “Mi smo ti koje čekamo.”
ili još bolje – Mi smo te koje ste čekali 🙂
I šta radimo kad se sastanemo?
Pričamo jedna drugoj svoje priče.
One hrabrije ih i zapišu.
Jasmina je svoju sastavila u jednu knjigu. Ovu pred vama.
Imala sam tu privilegiju ( i čast) koju imate i vi sada kao čitaoci da budem “prisutna” u polju kreacije zajedno sa Jasminom dok ju je zapisivala. Imala sam utisak da je knjiga skidala sve slojeve sa nje. Sve njene priče i lična istorija koju je nosila sa sobom preobrazile su se u ove stranice. Zrače, baš kao i sama Jasmina kada je upoznate. “Kakva lepa osoba, i spolja i iznutra” – to je bilo prvo što sam pomislila kada sam je upoznala. Nije mi bilo čudno što je bila čudna. Uostalom, kad naidješ na svoje pleme, mi čudni postanemo čarobni.
“Ne da nismo normalne, nego smo fenomenalne!” – kaže jedna iz društva čarobnica. Ovo naše kreativno zajedničko putovanje je potrajalo duže nego što smo nas dve očekivale a za vas koji čitate delovaće kratko. Prekratko, tako da ćete poželeti da “putujete” sa nama na neke nove destinacije.
I čini mi se da je tek sada čitava njena priča dobila smisao. Naše priče nisu samo naše nego smo ovde da ih podelimo sa drugima. Najstariji metod isceljenja i jesu priče. I za decu i za roditelje, priče su lek i putokaz.
Svet se sastoji od priča. Reči su vrlo moćne. Priče koje pričamo postaju naša istorija, naša sadašnjost ali i naša budućnost. Mi kreiramo svoj svet i svoje priče. Ako nismo zadovoljni životom koji živimo, možda je vreme da proverimo koju priču pričamo. Reči su vrlo moćne. Mi imamo moć. U rečima je. U mislima. U pričama. U svakome od nas krije se čarobnjak koji ima mogučnost i može da promeni priču, da počne ponovo – da živi život koji voli i voli život koji živi. Postoji u nama praktična magija jer nije sve logično, nešto je i magično.
Dobrodošli u svet čudnih i čarobnih…
….
napisala žana poliakov
Knjiga izlazi početkom 2025. godine.
Sve dodatne informacije kod Jasmine na sajtu, jasminakosanovic.rs
