– Ovde ti je sve vrhunsko! – kaže mi moja divna prijateljica Maja, objašnjavajući da je vlasnik lokala poreklom Crnogorac. I od tada se smejemo da u našim životima sve treba da bude vrhunsko i najbolje.
Mada tako već i jeste. Naš svet se već pobrinuo o nama da tako bude čak i kad eventualno malo posumnjamo.
U životu uvek dobijete ono u šta verujete, ono u šta verujete da zaslužujete, ako mislite da zaslužujete najbolje, tako će i biti.
Druga moja prijateljica umetnica, Nataša Drakula, radi human design, to vam je tumačenje datuma rođenja i kako su se unapred poređale zvezde, kako donositi odluke, da li ste generator, manifestator, reflektor i tako, vrlo zanimljivo, guglujte malo, no ona mi kaže da sam ja potpuno egoless osoba.
Kako se to dogodilo?
Pa sad, šta znam… da razmislim, fakat, u poslednje vreme, a ima tome dosta, nekako mi je iščilela potreba za dokazivanjem i za konstantnim potvrđivanjem moje vrednosti. Sad je pravo vreme da kažem ja jesam. Tako egoless bih možda mogla da odem kod nekog crnogorskog šamana da me nauči, tj. da mi povrati ego. Da kad lavovski riknem “ja sam” – zatresem čitavu planetu. Smehotresno.
Leškarim sad u krevetu, dok oko mene vise sve mrtvi slikari; moj slatki prijatelj misteriozni M. voli da kupuje stvari koje imaju potvrđenu vrednost, a da sa njima ne mora lično da se cenjka, te ima stan od trista kvadrata pun mrtvih slikara. Ja se, naravno, malo gnušam toga, ali ga razumem, on veruje da zaslužuje sve najbolje. Zato sam valjda i ja sad u njegovom Univerzumu.
– Pa dobro, je l’ si ti udata ili ne? – pita me drugi slatki prijatelj, poetični M. koji već dvadeset godina unazad pokušava da me odvuče u krevet. I nije da se nećkam, zgodan je, predivan, poetičan, kreativan, ima sve kvalitete, ali nekako nam se nikako ne poklope želje i mogućnosti. On, na primer, nije siguran da zaslužuje najbolje, stalno mi govori da sam ja za „odlikaše“. Šta god to značilo.
– Zavisi ko me pita. U skladu sa tim odgovaram ja, rešena da dekonstruišem potpuno to pitanje braka. Come on people, it is bullshit, svi znaju. To je samo parče papira i ima mnogo problematičnih klauzula, tipa zašto samo žene uzimaju prezime. Moje venčanje se desilo u Indiji, i prezime mi je Gandhi i htela sam jedno par meseci da vidim kako ću da se osećam sa tim. Ništa posebno. Evo imam dodatno prezime Žana Poliakov Gandhi. Odgovara mi znam, jedino mi muž nije odgovarao. Al’ šta fali, uzeli smo ono što valja, iskustvo, inspiraciju, i eto dobro je prezime. Sad sam mislila da se zabavljam u narednom periodu, da se svaki čas udam na nekoj egzotičnoj lokaciji, zabavim se lepo, napravim neku priču i napišem Eat, Pray i Udaj se sto puta. Ovo nije moja ideja, predložila mi je Sanja Domazet. Zanimljivo je da, ako upoznam prosečno desetak novih osoba, među njima je 8 fantastičnih žena i možda jedva 2 zanimljiva muškarca. Jesam ja potrošila količinu inspirativnih muškaraca u ovom svom periodu ili su ovde žene jednostavno far more spectacular nego muškarci.
Sama pitam, sama odgovaram.
Jesu.
Ovo je ta promena paradigme, taj shift, prelazak iz muškog u ženski princip. Žene jednostavno cvetaju, iako će vam prodavati priče raznorazne, od onih što se prodaju do onih što ih umlate, sve to postoji, postojalo je i ranije, samo je sada i te kako vidljivo, ali isto tako revolucija neće biti na televiziji, neće biti snimljena, ona se događa u svima nama. Start your inner revolution, celebrate woman as it is, snažna i nežna u isto vreme!
I to mi je rekla jedna fantastična žena, direktorka razvoja Gorenja Alenka Mrzel – da obožava žene koje su svoje, snažne i nežne u isto vreme – baš žene! Nekada u Gorenju, danas Scavolini kuhinje, vodi kreativni tim Dreamtime, i svašta još kreira u svojoj “kuhinji”.
Ona priča o slabijem polu je izmišljenja. Mi smo jači pol u drugom poluvremenu. Prihvatite to, u ovom novom veku biće vam mnogo lakše.
I, za boga miloga, prestanite da tražite tog pravog i muža, to je tako last century.
Pronađite sebe, onda će vam čitav svet biti saputnik, a svaki partner pravi, jer kad imate sebe, ništa nećete izgubiti, rekoh negde u nekoj knjizi – vaš partner je bonus. Ako dešperadni tražite lifelong partnera, dobićete lifelong sentence. Presudu, a ne partnera.
A za to imam i zgodan primer. Jedan od mojih bivših je očajnički tražio gde će da posadi seme i konačno postane otac. Pazite šta želite, možda vam se ostvari. I naravno, zgodna je bio prilika, useljiv na dobroj poziciji, ima se, može se, i naleti eto tako neka fina ambiciozna devojka željna svega. Dobije od njega auto na poklon i, pošto je svesna da ga ne zaslužuje, udari tako na prelazu jednog motociklistu i on ostane na mestu mrtav. A ona, jelte otkrije da je u drugom stanju, kojom prilikom se brže-bolje organizuje jedna sahrana i jedno shotgun venčanje.
Život je prepun obrta i izazova. Sad, po našem zakonu kriv si, ali eto slučaj može da zastari, a blagonakloni smo prema ženama koje rađaju decu. I slučaj može i da zastari ako se nastavi sa akcijom rađanja dece. Sve ovo se prikriva, naravno i meni se preti, i knjiga mi se zabranjuje (!) a ja inače nemam pojma o svemu ovome i saznam tek nakon godinu-dve. Nakon objavljivanja mnogih knjiga.
A ne mogu više da ćutim, ja sam pisac kome je misija da skuplja priče, zapisuje ih i objavljuje.
To je jače od mene.
I od nas.
I svesna sam da kao pisac uvek nekoga povrediš, čudno, iako pišeš iz sebe, uvek se neko oseti dočekan na nož, raščerečen, povređen… No nije stvar u osobi, nego u egu, on ima potrebu da se brani, prosuđuje, osuđuje, štiti. Nije ni čudo što ja obično izlazim gola na ulicu, tj. na magazinsku policu – kad nemam ego da me štiti. Srećom, imam najdivnije prijatelje na svetu koji me razumeju i kad sama sebe ne razumem.
Naravoučenije je ovde važnije od mene – eto šta se desi kad tražite partnera u očaju ili iz osvete, a da niste proradili ništa sa sobom. Sad su oboje suštinski osuđeni na doživotni zatvor i nijedna količina ovsenih kolačića niti naručenih tekstova kako se prave iz ljubavi, neće im pomoći. Svi osećaju da sve to nastalo je iz straha. No u isto vreme, It’s the magic of risking everything for a dream that nobody sees but you.
Svako dobije ono što veruje, a najviše ono što veruje da zaslužuje – milion dolara, milion kazni ili milion blagoslova. Naslovna moje prve tada zabranjene knjige bila je sa andjeoskim krilima, ovseni kolačiči mog bivšeg zovu se Andjeli.
“Bez obzira na sve, Božić je vreme da kažeš istinu.” Svaki dan je vreme da kažeš istinu. Kakva god bila, tvoja je.
I oprostiš.
Drugima.
A potom i sebi.
To može biti teško.
Ali nije nemoguće.
God bless you all.
…..
photo credits BLGRD, Ivana Džamić i Filip Zrnzević, 2014.
