All Posts By: Jasmina Kosanović

glow

Kuća samoće

by Jasmina Kosanovićon May 2, 2020

Sedim i čekam da neko dodje po mene. Nema nikoga, potpuno sam sama. Ko sam ja? Da li me neko vidi i čuje? Gde se nalazim? Kako sam stigla ovde? Dobrodošli u moju kućicu, sve sobe su vam na raspolaganju. Ono što nam je u ponudi je soba tišine, tu možete čuti sebe i samu […]

Continue Reading

poliakov.zana

Hladno je, Arapsko more se još nije zagrejalo, du

Hladno je, Arapsko more se još nije zagrejalo, duva vetar i svi kašlju, ne dolazite :)

Kad te Indija pozove, odazovi se.

Kad te Indija pozove, odazovi se.

Živele bose noge :) I Lucha! @luchat8

Živele bose noge :)

I Lucha!
@luchat8

I dok se okreneš, lupiš dva puta cipelama i kata

I dok se okreneš, lupiš dva puta cipelama i katapultiraš se kod Čarobnjaka iz Oza, evo nova sezona “zimovanja” u Indiji.

A toliko sam se trudila da možda odem negde drugde, ostala sam prošle sezone i duže nego što je dozvoljeno ali ne.

Imam valjda još posla ovde :)

Prvo, ona mi je toliko slatka, džepna Venera koja

Prvo, ona mi je toliko slatka, džepna Venera koja piše poeziju a drugo, ona, Rupi Kaur ako neko ne zna, je poeziju vratila medju ljude, i to u današnje vreme, i milenijalsi i digi zoom-zoom generacije a ona pravi dogadjaje i čita poeziju.

Fenomenalno.

I da, sama je izdala svoju prvu knjigu jer tad izdavači nisu uopšte bili zainteresovani za poeziju i njene zvrce, neke ilustracije. No, par godina kasnije, Rupi Kaur je svojevrsni fenomen.

Stvarnost je najveća iluzija a sigurnost - najsku

Stvarnost je najveća iluzija a sigurnost - najskuplja.
soulfood.rs

Molim vas da se setite da šta god da vam se deša

Molim vas da se setite da šta god da vam se dešava - da niste sami. I da smo svi u ovome zajedno. Možda neko ne istresa svoje brige, frustracije i delove debelog creva po mrežama ali ne znači da ne razume one koji to rade. Svako od nas bije neke bitke o kojima možda nikome ne govori, i kad vam se čini da ste u totalnom mraku … setite se da nam je “mrak” potreban … in order for The light to shine brightly, darkness must be present.

Pun je Mesec, expect the unexpected.
Niko nije rekao da će ova era vodolije biti jednostavna. Nije ovo iskustvo tek tako došlo do nas. Mi se već dugo znamo. Mi smo ti koji su čekali. Nauka zna da se nešto dogadja, vi znate da se nešto dogadja, svi mi znamo da se nešto dogadja.

Piše sve to negde na koricama knjige “Ona zna”, knjiga o zbunjenosti koja to više nije. No, ako smo zbunjeni još uvek, i to je u redu, živi smo. I dalje imamo sve šanse i mogućnosti, sve karte su otvorene.

Svesno stvaram svoju stvarnost je prva rečenica koju sam videla jutros. Zveknula me u glavu! Ok, istina programiraju nas sa svih strana no mi smo i program ali i programeri. Možemo i sami da “napišemo” svoje programe. Ove nove - za Novo vreme koje dolazi hteli mi to ili ne.
Hvala @luchat8 što i kad se malo pogubim nadješ put do mene :)

CELEBRATE NOT CELIBATE !!! Evo i priče. Posle du

CELEBRATE NOT CELIBATE !!!

Evo i priče. Posle dugog niza godina ručnog kopiranja drevnih tekstova, jedan već stariji monah postao je iguman u svom manastiru. Shvativši da njegov red već vekovima pravi kopije kopija, odlučio je da preispita manastirska originalna dokumenta. Posle mnogo dana, monasi su ga pronašli u podrumu kako plače nad trošnim rukopisima mumlajući: „Piše celebrate (slaviti), a ne celibate (uzdržavati)!“

- iz knjige I AM LOVE, rekla bih.
Izdavač Vulkan, 2012.
Photo Mihajlo Savić

11.11. kako dobro vreme da se započne nešto novo

11.11. kako dobro vreme da se započne nešto novo, recimo journalogue na Substack platformi. Eksperimenta radi.

Ionako Instagram svima ide na živce :)

JA PLETEM - ,Deda, zašto sediš svako popodne na

JA PLETEM - ,Deda, zašto sediš svako popodne na ovoj klupi, na ovome mestu i smešiš se dok gledaš u pravcu sunca?‘‘ Stari čovek polako sagnu glavu, kratko se zamisli, pogleda zatim dečaka nežno i sa jednim posebnim mirom odgovori:
,,Ja pletem.‘‘

Dečak se nasmejao.
,,Kako možeš da pleteš bez vune i igala , deda?’’
,,Ja pletem svoju stvarnost’’- opet će deda.

,,Možda izgleda tako kao da ništa ne radim, ali kada sam u miru moje srce tada stvara jednu harmoničnu okolinu. Ja blagoslovim sve one koji prođu ovuda, u mislima i sa namerom da imaju jedan dobar dan. Tako ja pletem. Pozdravim ih sa puno ljubavi, nasmešim im se otvoreno, i kada vidim da su tužni dignem moj štap i kažem: hajde, biće opet sve u redu. Pri tome, također molim ptice da mi pomognu da im svojom pesmom daju snagu, jer ptičiji prekrasni tonovi revitaliziraju i leče.’’
Dečak je bio apsolutno začuđen. Nije mogao da poveruje u to šta čuje.
,,Sa ovim svetlim zadatkom stvaranja skladnog okruženja, nisam sam‘‘- dodao je starac. Raširio je ruke i rekao:,,Pogledaj ovu lepotu koju drveće zrači. Osetiš li prekrasni miris koje cveće širi bez da zauzvrat traži nešto. Pogledaj neumorni rad pčela i vidi kako se psi slobodno igraju. Oseti kako te vetar miluje. Postojanje također plete na svoj način.

U mom slučaju volim da pletem sa svetlosnim nitima. Zato otvaram svako popodne moje srce da u njega može ući sunce, da me pomiluje i usidri se na zemlji sa mojim najčistijim osećajima da Majka Zemlja oseti koliko je volim.’’

Na kraju starac još naglasi:,, Nema veze koliko smo stari, svi možemo doprineti tkanju jednoga svesnijeg, senzibilnijeg i solidarnijeg svjeta, dopuštajući da naše najbolje namere putuju preko granica. Mi možemo također pokazati ljubav i tako zaceliti rane, otvoriti srca i dostići svoj maksimalni potencijal i otkriti moć preobražaja jednostavnih stvari’’.

Dečakove oči su zasvetlile. U tom momentu dečak je zahvalno prošaputao:,,Idem kući, deda. Moram sve ovo da ispričam mojoj mami, jer je ona jedna od osoba koju najviše volim na ovome svetu i plete još uvek sa vunom i iglama.’’ - priču prevela Jelica Schmidt

Photo Maja Vujić za Soulfood

Kad je kraj oktobra a možeš da hodaš bosa u pap

Kad je kraj oktobra a možeš da hodaš bosa u papučama, dobro, makar jedan deo dana, to se zove dobitak, sreća ili prehlada u najavi? :)

Ima li nas još? :)

Ima li nas još? :)

Požuri, kasnimo na zalazak sunca :) A vi ako nist

Požuri, kasnimo na zalazak sunca :) A vi ako niste do sada, nabavite Transurfing od Vadima Zelanda, Sajam knjiga je trenutno pa su sigurno svi izdavači aktivirali popuste. Evo, nešto zgodno za danas. "Čovek pogrešno percipira racionalni pogled na svet kao nepromenljiv zakon. Ipak, taj zakon je „lažnjak“ i može biti „hakovan“. U našem životu se često dešavaju neobjašnjiva „čuda“. Pa, zašto onda ne bismo jedno od tih čuda pustili u njega? Potrebno je samo da dopustimo sebi da imamo ono što duša želi. Ako skinete sa sebe paučinu predrasuda i ograničenja kojima su vas obmotala klatna, najiskrenije poverujete da ste dostojni svojih snova i dopustite sebi da imate ono što želite, to ćete i dobiti. Dopustiti sebi da imamo glavni je uslov za ispunjenje želja."- Vadim Zeland: Šum jutarnjih zvezda, photo Jelena Gradimir, kakav tek nakit ona pravi, oh mein got, kristali, beton, bling bling... klik na malaga jewel @malagajewell

Obožavam jutra kod mene na ranču. Inače “radi

Obožavam jutra kod mene na ranču. Inače “radim na sunce” ili na solarni energiju te mi je svaki izlazak sunca poseban high. Ma šta se pravim fina, radi me sunce, sunce je moja droga :) Svi znamo za “trigere”, kad neko nešto napravi što trigerije tvoje traume, strahove, frustracije ili nedostatke ali od skoro znamo i za “glimere” - to je ono kad skupljaš fenomenalne trenutke, aha-momente i sve lepote ovog sveta. Tako sam našla još jednu zgodnu primenu mreža a posebno fb i instagrama - aha, pa napraviću svoju kolekcija glimera :)

Koliko je ovo fenomenalno! Pošto je godišnjica n

Koliko je ovo fenomenalno! Pošto je godišnjica naše knjige "Kao da si andjeo", Milica Perišić i ja se možemo počastiti ovim divnim "ćebencetom" jer kako ništa nije slučajno nego sinhronizovano, došlo je vreme da se završi i nova knjiga - sa naslovom "Reči su vrrrrlooo moćne", onako simbolično :) @chillika_ @harmonija_knjige

Ko god ima vremena za dramu ovih dana ne bavi se d

Ko god ima vremena za dramu ovih dana ne bavi se dovoljno svojom baštom :) Ili nek nabavi komad zemlje, mnoge će probleme rešiti a neki će nestati sami od sebe. Its a kind of magic. Komentariše jedna baštovanka čiji Biovrt pratim, da su glavne vesti u Hrvatskoj "cene hrane opet povećane. Pa neka su, kaže ona, više ćemo saditi!" :)

Važi za čitav Balkan, živeli baštovani!

Postoji jedna hilandarska priča o muvi i pčeli,

Postoji jedna hilandarska priča o muvi i pčeli, kad god razmišljam o životu setim se te priče. Monasi kažu ”budi kao pčela”. Zašto kao pčela?

Pčela je vrlo pametna. Jedan monah posmatra pčelu u njegovoj isposničkoj ćeliji. U skoro potpuno mračnoj prostoriji sa zemljanim podom pčela leti i nepogrešivo nađe kapljicu meda i sedne na nju. Iako je zatvorena, iako nema svetlosti i sve oko nje je prljavo, ona je našla svoju kapljicu meda i srećna je.

Pčela i muva se potpuno razlikuju. Muva pronađe nešto smrdljivo ili nešto što se raspada i pravo ide na to. Mislim da svi znamo na šta muva ide, dok pčela suprotno od muve traži cvet. Ona prevali kilometre da bi došla na livadu i na njoj samo primećuje cveće i ide sa cveta na cvet.

Tako je i sa ljudima neki su kao muve i primećuju samo ružno, prljavo, uništeno. Takvi obično dobro poznaju crnu hroniku, ističu kako se ne vredi truditi, kako treba otići, kako su svi lopovi i kako nema nade. Oni kada idu ulicom gledaju u rupe u asfaltu i broje govanca od kučića…

A treba biti kao pčela jer život je jedan i kratak je da mračimo non-stop. Kao pčela sa cveta na cvet, tako i vi tražite svoje cvetove u životu.

Birajte ljude sa kojima se družite, mesta na koja izlazite, priče koje slušate i misli koje mislite. I idite sa cveta na cvet.

I još jedna stvar, pčela nije sebična, za razliku od muve koja gleda kako u nešto smrdljivo da ukopa svoje larve, pčela kada vidi gde ima meda ona odlazi u košnicu i prenosi informaciju o toj livadi svima u košnici. Pčela radi za sebe ali pomaže i drugima. Mislim da je to lep model za život i da donosi dobru karmu.

Monasi su povezani sa pčelama, jer bez voska ne bi bilo sveća. Ipak, i mi obični ljudi smo jako povezani sa pčelama samo nismo toga svesni. Pčela je neverovatan organizam. Pčele oprašuju sve cvetove i bez njih ne bi bilo plodova voća, povrća i razmnožavanja mnogih drugih biljaka. Bez biljaka, životinje ne bi imale šta da pasu. A bez biljaka i životinja vrlo brzo ni nas ne bi bilo. Dakle, bez pčela ne bi bilo ni ljudi.

Kada meni bliski ljudi krenu da mrače i prebrojavaju rupe na asfaltu, ja im tiho kažem ”…budi pčela” i mi se potpuno razumemo.

Eto, idite kroz život i budite pčele…

Ponekada ne moramo da idemo iza sedam gora i sedam

Ponekada ne moramo da idemo iza sedam gora i sedam mora, Dunav je jednako magičan 🙂

Photo Maja Vujić za Creative Rehab

“Nekako sam oduvek znala da život daje bezbroj

“Nekako sam oduvek znala da život daje bezbroj novih početaka, beskraj prilika da se setimo ko zaista jesmo.”
Tosha Silver
knjiga: Change Me Prayers

Neplanirano svratih do Tesle, misim da je Lucha ht

Neplanirano svratih do Tesle, misim da je Lucha htela da poseti Smiljan i Gospić zajedno sa Plavom pticom. Neplanirano ali sinhronizovano :)

@luchat8

Load More... Follow on Instagram