Dozvolite da vam predstavim čoveka-inspiraciju, Džejsona Silvu (Jason Silva). On je storyteller, futurista, filmski stvaralac, keynote speaker na globalnim konferencijama. Njegov životni put i priča sami po sebi su nesvakidašnji, a ono što on danas radi i jeste, svakako ne možemo sresti često. Jedinstvena i harizmatična pojava ovog mladog čoveka budi specifičnu zainteresovanost u očima posmatrača za dubljim razumevanjem njegovog dela. Njegovi inspirativni video snimci pod nazivom, Shots of Awe, dobili su preko 100 miliona pregleda preko različitih društvenih platformi u kratkom periodu. Video snimci istražuju teme poput futurizma, tehnologije, kreativnosti, nauke o strahu, neugodnim inovacijama, odnosima i mentalnom zdravlju.
Kada sam prvi put pogledala kratak film Džejsona Silve na njegovoj fejsbuk stranici pre par godina odmah sam osetila izvesnu naklonost ka ovom autoru. Nešto u njegovom glasu i izlaganju, zvučalo je poznato. Nešto nam je zajedničko – jedino tako mogu da objasnim svoju veliku privučenost njegovim Shots of Awe. U pitanju je znanje koje svi imamo, koje nas sve povezuje, samo smo ga zaboravili. Impresivni entuzijazam i posvećenost sa kojima objašnjava fenomene, kao i lakoća i jednostavnost opisivanja raznih kompleksnih pojava o kojima pripoveda, čine da se ne osećamo sami u razmišljanjima o životu i svim temama koje nas zanimaju. Forma njegovih videa je veoma zgodna za praćenje. Njihova estetika, muzika i prezentacija su važni – jer Džejson veruje da mi želimo da se transformišemo. Želimo prostore u kojima ideje mogu ubrzati proces evolucije. Želimo da razmišljamo o prostoru i vremenu i beskrajnosti. On to i čini. Ono njegovo “wow” na kraju video snimaka? To je Džejsonova reakcija na sopstveni nadahnut ekstatični trenutak (Bedirhan Cinar).
Ambasador ekstaze, otkud to?
Televizijski voditelj Džejson Silva, tada nezaposlen, objavio je 2011. godine kratak, neobičan video na internetu. Video je nosio naziv “You are a receiver” i predstavljao je miks dvominutnih brzo snimanih kadrova naučne fantastike i kadrova Džejsona u majici i farmerkama koji se obraćao direktno kameri. Pričao je o egzistencijalnoj filozofiji, evolucionoj kosmologiji, i izmenjenim stanjima svesti, tj. o temama koje se obično ne pojavljuju u viralnim video snimcima. Ipak, Silvin video je postao veoma intrigantan i dostigao skoro pola miliona pregleda za manje od mesec dana. U periodu između 2011 i 2015. godine, Džejson je objavio preko 100 online materijala i sakupio preko 70 miliona pregleda. NASA i Time podelili su njegove radove. Potom ga je kanal National Geographic zaposlio kao domaćina “Brain Games” koji je postao njihov najgledaniji TV show, a koji mu je doneo Emmy nominaciju. Za Džejsona sva ova pažnja bila je iznenađenje: “Kada sam počeo da pravim ove video materijale cilj mi nije bila popularnost već zdrav razum.”
Silva je rođen 1982. godine u gradu Karakasu u Venecueli gde je odrastao u vreme turbulentnog istorijskog perioda zemlje. Njegova porodica je pripadala srednjoj klasi. Roditelji su mu se razveli kad je imao dvanaest godina a njegov otac je izgubio sav novac 1980-te godine kada je venecuelanska ekonomija doživela krah. Usledila su se dva neuspešna državna udara 1992, i 2000. godine. Kriminal i korupcija su zavladali. “Svaki član moje porodice bio je u opasnosti”, seća se Silva. “Moja majka, brat, čak i moja baka. Moj otac je kidnapovan. Ja sam bio meta. To je bojilo moju svakodnevicu – kada majka nije dolazila kući posle 17h, pitao sam se da li je i ona kidnapovana? Ili je ubijena? To je bio konstantni strah koji nikad nije nestajao.” Taj strah je stavio Džejsona u svojevrsni zatvor. Kada je postao tinejdžer više nije smeo da napusti kuću. Postao je paranoidan i stalno se pitao da li su sva vrata zaključana ili da li je buka koju čuje potencijalni napadač.
„Bio sam dete“, kaže on, “to je trebalo da bude bezbrižan period života. Umesto toga borio sam se sa ludim neurotičnim mislima koje su mi samo štetile.“
Tokom srednje škole, sa namerom da oporavi svoj um i socijalni život Silva je počeo sa organizovanjem manjih okupljanja u kući. „Inspiracija su mi bile Bodlerove hašiš sesije“, navodi on. „Stoga se gomila nas svake večeri petkom okupljala. Neki su pili vino, neki pušili travu ali su svi govorili o filozofiji. I te konverzacije su me celog obuzimale. Počinjao bih monologe i nestajao. Skroz van svoje glave. I to je bilo upravo ono za čim sam tragao – način da isključim svoj neurotični mozak“.
Ubrzo Silva je shvatio da ove večeri petkom oblikuju ostatak njegove nedelje – kao da ti izmenjeni sati menjaju tolike godine straha. Otkrio je novi osećaj poverenja. „Oduvek sam tražio svoju posebnost. Nisam bio uspešni atleta niti najbolji student, ili jedno od kul dece. Ta stanja su mi otkrila delove mene za koje nisam ni znao da postoje. Počelo je da izgleda kao da imam super-moći.“ Potom je upisao školu filma u Majamiju gde je napravio još novog video materijala. Njegov rad je privlačio sve veću pažnju. Dobio je poslovnu ponudu od tadašnje Current TV da bude njihov host. Ipak, nije mogao da zadrži taj posao – „Current je bio dobar, ali ono što sam najviše radio bilo je čitanje vesti iz pop-kulture sa displeja. Nisam imao svoje monologe, što je značilo da sam bio odsečen od toka. Sva neuroza mi se ubrzo vratila. Radeći u Current televiziji, shvatio sam da ne mogu živeti bez čestog pristupa mojim stanjima, stoga sam odlučio da dam otkaz i krenem sa snimanjem istih.“
U Džejsonu, ekstaza je pronašla svog saveznika/ambasadora. Zbog njegovog života i načina na koji funkioniše njegov um realnost mu je postala veoma neprijatna, stoga se počeo igrati podsvešću i postao je veoma dobar u tome. U njegovoj intuitivnoj potrazi za ovim trenucima, Silva je pronašao izuzetno efikasan način da izađe iz sebe i pronađe olakšanje i inspiraciju. U srednjoj školi ova stanja su mu vraćala život, a kao odraslom donela su mu karijeru.
“Zaista“, kaže on, “u promenjenim stanjima pronašao sam slobodu – zahvaljujući njima mogao sam najpre da se oslobodim sebe, potom sam dobio slobodu da sebe izrazim, a kasnije su mi pokazala šta je sve moguće, i to ne samo za mene. Mislim da svaka uspešna osoba koju sam upoznao jeste pronašla način da koristi ova stanja da pokrene sebe do nivoa za koje nije ni znala da su mogući.“ I dok načini na koji ljudi ulaze u ova stanja značajno variraju, njihova proživljena iskustva se neverovatno preklapaju. Budistički monah koji doživi iznenadno prosvetljenje dok meditira u pećini, ili nuklearni fizičar koji dođe do otkrića radeći u laboratoriji – izgledaju kao različita iskustva spolja, ali unutrašnji osećaj je sličan kod oba. To je podeljeno zajedništvo, spona koja nas sve zajedno povezuje. Ekstaza je jezik bez reči, koji svi govorimo.“
Džejson Silva je “filozof performansi” kojim upravlja Awe koncept ili “filozofski espreso snimci”. U njegovim očima Awe je ekstatično uzbuđenje. To je protivotrov za egzistencijalno očajanje. Awe nas podseća na svakodnevna čuda koja vremenom počnemo ignorisati. Awe je iskustvo tolikog percepcijalnog prostranstva, da ste primorani da ponovo rekonfigurišete svoju mentalnu šemu. Timoti Liri (Timothy Leary) opisuje kompjutere kao LSD devedesetih. Međutim zbog sposobnosti Awe(s) da stare stvari oživi i napravi novima, Džejson veruje da je Awe tj ekstatično uzbudjenje – najbolja droga na svetu. Nedavna studija sa univerziteta otkrila je da iskustva iz Awe-a mogu biti krajnje transformativna, povećavajući kreativnost, saosećanje i blagostanje, uz fiziološke antiinflamatorne efekte. To znači da ekstatična inspiracija ima stvarne kognitivne prednosti za naše živote. Džejsonova saznanja su uronjena u Awe nauku, um koji naglašava značaj inspiracije i kako ova iskustva mogu poboljšati našu produktivnost, kreativnost i blagostanje.
TIPS:
– Više o Džejsonu možete naći na njegovom web sajtu: https://www.thisisjasonsilva.com/
– Njegove video snimke možete pratiti na njegovom YouTube kanalu: https://www.youtube.com/user/ShotsOfAwe
– Možete ga zapratiti i na mrežama: Instagram ili Facebook
– Preporuka za čitanje intervjua: http://mentalfloss.com/article/54424/qa-jason-silva-host-brain-games?bypass=1
pripremila Milica Perišić
photo source National Geographic
