– Rekla mi je prijateljica koja radi u marketinškoj agenciji da treba da se brendiram – pre nekoliko godina slušala sam ženu od pedeset leta, predivnu osobu koja je rešila nešto da promeni u svom životu. Postala prvo joga instruktorka, a potom i life coach. Ne zna ona ništa o tom brendingu ali su joj rekli da treba da se brendira.
– Od joga časova ne može da se živi – pričaju uglavnom svi koji završe joga edukaciju.
Onoliko sati i novca uložimo da naučimo sve o pravilnom izvodjenju asana, uvrtanjima i poravnjanjima a ne proradimo svoje “ubedjenje” da od toga “ne može da se živi”.
Prvo mi kreiramo verovanje a onda naša verovanja kreiraju nas.
Slična situacija je i u umetničkom polju, no imali smo vekove da propisno zacementiramo verovanje u “gladne i siromašne umetnike”. Istorija nam daje svakojake primere, a joga? Joga nam je nepoznata, još uvek. Imamo neke čudne likove sa kosom koji su dolazili iz Indije. Yogananda je došao u Ameriku 1920. godine, držao predavanja pred ogromnim auditorijumom. Pre njega 1893. Vivekananda, to je onaj što je uticao na Teslu, sreli su se upravo u to vreme u Chicagu. Dozvolite da vas vratim u prošlost – to je vreme pre radija i pre televizije. Pre farmerica i bežične komunikacije. “Autobiografija jednog jogija” – objavljena je 1946. I dan danas najuticajnija knjiga svih vremena. Steve Jobs ju je čitao svake godine. George Harrison je poklanjao svima.
Yogananda jeste doneo jogu na zapad ali je otkrio jogu mnogima i u Indiji. Jedna od pretpostavki je da svi indijci vežbaju jogu.
Nije baš.
– Svaki dodatni čas joge su mi naplatili još 100 dolara – žale se zapadnjaci u Indiji kad dodju na trening za instruktore. A vi živite u uverenju da se od joge ne živi?
Joga je u medjuvremenu postala ozbiljan biznis.
Biti dobar u poslu je posebna vrsta umetnosti, rekao bi Andy Warholl.
Nema tu ništa loše, ali u mnogima od tih biznisa nema ni joge. Ima mnogo selfija i sertifikata koje nijedan od znanih učitelja joge nikada nije imao. Eric Pearl ( Rekonekcija) mi je pričao kako je počeo da izdaje sertifikate za rekonekciju kad je shvatio da ljudi idu na kurs pored njegovog da bi dobili diplomu.
It is just a paper – smejali smo se.
Joga nisu samo asane. Nisu samo fizičke vežbe. To znamo. Više je poziv za promenu, povratak kući, sebi. Joga zaustavlja vrtloge misli, svrha svega što radimo na tim tzv časovima jeste prisutnost. Joga nam ne služi da zategnemo guzu nego da izvadimo glavu iz dupeta. Nije samo fiskultura.
– Svaka žena koju sretnem ovde je učiteljica joge – čude se putnici u Aziji.
Neke su baš poznate. Hiljade, ma kakvi, stotine hiljada pratilaca, milioni pregleda… franšize imaju, ne samo yoga studio i po neki retreat. Radile su na svom brendingu, reklo bi se.
Postoji verovanje da popularnost kvari ljude. Nije istina. Slava, pozicija i dosta novca samo pokazuje kakav je neko, u stvari. Ili na čemu može da radi.
Oštećeni ljudi imaju potrebu da budu popularni – kaže hipnoterapeut Marisa Peer. Treba im potvrda od spolja, no i kad je dobiju, vide da ih to i dalje nije iscelilo. Učinilo celim.
I to je u redu, i to je jedan od puteva.
Evo, svako sad može da bude poznat na 15 minuta, no problemo. Warholl je to predvideo, čudak sa blajhanom kosom što je slikao celebrity osobe i umnožavao ih. I bio odličan biznismen medju umetnicima. Biti čudak je isto deo procesa.
Nije li zanimljivo kako poslednjih decenija ovog novog doba svet otkriva Teslu, yogu i slobodnu energiju? Mi se nalazimo u godini 2022. ( update danas a tekst pisan 2019.)
U budućnosti koju su oni “videli” ili kreirali.
Joga i meditacija razvijaju sposobnosti koje dosadašnje materijalističko društvo nije moglo da “vidi”. Naša čula su ograničena a svest nije samo mozak. Svest, polje, energija, frekvencija, vibracija… Hipici su bili u pravu, it is all about the vibes, man – piše The Guardian. Neuroscience, cognitive science, kvantna fizika, ono što je nekada bio science fiction, sad je predmet naučnih istraživanja. “Ukoliko želite da pronađete tajne univerzuma, razmišljajte u pojmovima energija, frekvencija i vibracija“.
Well, izgleda da smo stigli. Tu negde.
– So, you are a yoga teacher? – pita me Indijac dok smo se vozili taksijem na Bali Spirit festival, najveći yoga festival na Aziji. Čak i kad nije vreme festivala, svi se šetaju po Ubudu sa fensi joga prostirkama u takodjer fensi torbicama od konoplje ali sa mrežicom da prostirka može da diše. Da li moram da dodam i u fensi ručno slikanim helankama za vežbanje. To je ovde trending, kao i vegan raw food restorani, sokovi, smutiji i kakao ceremonije. Mesto je nekada bilo umetnička kolonija a danas je mnogo više poznato kao new-age heaven koje je proslavila Elizabeth Gilbert u knjizi “Eat, Pray, Love”. A potom i Julia Roberts u istoimenom filmu. Posle nekog vremena treba vam odmor od joga frikova, lečenih perfekcionista i kontrolora. Kad dodju u Indiju, obično plaču, rasprše se sve njihove iluzije o savršenim postovima 🙂 Indija je za hrabre, ipak, druga planeta, sve zamišljane koncepte ti rasturi dok Bali samo na prvi pogled deluje pitomije. Vulkansko je to ostrvo. Bali Magic udara u pleksus, u zamišljeni identitet, imunitet, istera sve strahove i tripove napolje, dok ti se tlo trese skoro svakog dana. Zemljotresi su uobičajena pojava, kao i water purification u Vodenom hramu.
Umesto da, kao i obično odgovorim “Ne, ja sam pisac”, ovaj put mi je nešto sinulo.
– Yes, I am. – namignem taksisti, sklopim ruke ispred grudi i kažem “Namaste”.
– Koliko pratilaca na Instagramu imaš? – znala sam da je to drugo pitanje.
Joga je unutrašnja vežba, sve ostalo je cirkus.
….
Žana Poliakov za magazin Lepota i Zdravlje, maj 2019.
update 2022. za Soulfood portal
photo Žaklina Gut, yoga instruktorka
ispred ulaza u Monkey Forest, Ubud, Bali, Indonesia.
