Nezaposlenost anđela je velika – milioni njih su svuda oko nas i čekaju da ih neko angažuje, ali ljudi izgleda više vole da se opterete svojim problemima i veruju da sami treba da ih rešavaju. Prepuštaju se očaju i koncentrišu na stanje u kom su, umesto da se sete da postoji dobra sila oko njih koja jedva čeka da im to stanje olakša. Ljudi ni ne pomišljaju da pitaju anđele za pomoć.
Zaboravili smo da osim uma i tela, posedujemo i dušu i da smo takođe spiritualna bića.
Kada smo bili deca bili smo mnogo otvoreniji da čujemo njihove dobronamerne poruke, čak kažu da deca do svoje treće godine mogu itekako da ih vide i komuniciraju sa njima, ipak usled vaspitavanja i učenja u toku odrastanja da su samo materijalne stvari realne, deca polako prekidaju kontakt sa ovim nežnim i suptilnim energijama i priklanjaju se verovanju odraslih – da samo ono što je opipljivo jeste stvarno, sve ostalo je izmišljeno.
Zamislite samo sav taj neiskorišćeni potencijal moćne anđeoske energije koja stoji oko nas, i njihovu tugu što ne mogu da dopru do ljudi i da im pomognu. Znamo da prvo moramo da ih pitamo za pomoć i tek tada oni imaju našu dozvolu da reaguju. Naravno, anđeli čuvari nas štite bez obzira na našu dozvolu ali za neke konkretnije situacije i njihovo razrešenje moramo eksplicitno zatražiti anđeosku pomoć kako bi oni odreagovali.
U predivnoj knjizi „Anđeli u mojoj kosi“ (“Angels in my hair”) autorka Lorna Birn magično piše istinitu priču o njenom iskustvu sa anđelima. Od rođenja pa sve do danas opisuje njena neverovatna životna iskustva koje je sve do tada čuvala kao tajnu. Govori da anđeli ponekada uzimaju ljudski oblik kako bi ljudima bilo lakše da ih vide, prihvate ili čuju njihove poruke. A nekada se jave samo kao unutrašnji glas, ili nam šapnu poruke koje nam pomažu da svakodnevno donosimo ispravne odluke. Svoj dar Lorna je oduvek koristila da pomaže drugima, i da ih upozori na neke opasnosti. Iako joj nimalo nije bilo lako da zna neke stvari, imala je snage da bude tu za druge i pomogne im da probleme prebrode što bezbolnije. I dan danas pomaže svima koji pomoć od nje zatraže – ne samo bolesni, ili ljudi koje muče problemi, već i teolozi različitih religija. Njene knjige su objavljene na 30 različitih jezika i protkane su porukama namenjenim svima nama.
Lorna kaže da ne treba da čekamo da dospemo u očajanje i osetimo veliki bol da bismo zatražili pomoć anđela, treba da je tražimo svakog dana ili svakog meseca. Možemo jednostavno reći: „Hoću da moji anđeli budu sa mnom u svemu što radim.“ I oni će se veoma rado odazvati. Takođe, ona kaže da osluškujemo svoj unutrašnji glas i da uradimo ono što se traži od nas, makar to bile i sitnice, kao na primer, da se osmehnemo nekome na ulici, ili pohvalimo nekoga ko je uradio dobar posao. Tako vežbamo realizaciju intuitivno primljenih poruka i prepuštanje vođstvu u sadašnjem trenutku i omogućavamo protok informacija i energije koje su nam svima dostupne. Naizgled nevažne stvari mogu se pokazati suštinskim važnim u krajnjem ishodu. Uvek kad pomognemo nekome to nam se kadtad vrati, možda ne direktno od te osobe, ali svakako od neke druge. Sve je povezano. Ono što činimo drugima, dobićemo natrag.
