Često me odnos jedne uobičajene, zaposlene osobe prema godišnjem odmoru podseća na priču o čoveku koji kupuje cipele.
Čovek ulazi u prodavnicu cipela i traži od prodavca cipele broj 40.
Prodavac ga upita: “Gospodine, doneću Vam cipele broj 40 ako želite, ali već dugo radim ovaj posao i čvrsto sam uveren da Vama treba veći broj. Možda 42 ili 43?“
„Ne“, odgovara čovek. Broj 40 će biti sasvim u redu.
Prodavac donosi cipele.
Čovek ih teškom mukom obuva.
Ustaje, teško hoda i kaže prodavcu da su savršene i da će ih uzeti.
„Ali, kako? Pa vidite da Vas stežu. Ne odgovaraju Vam“, reče prodavac.
Sa osmehom čovek objasni: „Vidite, znam da su cipele tesne. Ali, u mom životu ima tako malo radosti. Kada po ceo dan nosim ove proklete cipele, znate li kako je divan osećaj kada uveče dođem kući i skinem ih?“
Ako 345 dana godišnje nosite tesne cipele, teško da će vam i najdivnijih 20 dana odmora biti od pomoći. Cipele Vas i dalje čekaju.
Autor: Milan Kuželka
preuzeto sa sajta NOVA SVEST, www.novasvest.com
