– Važno je probuditi se u snu i osloboditi se stiska omče klatna. Prelaz na prirodnu hranu najbolji je put do slobode – čitam ja tako kod Vadima Zelanda i bum kao da me udarilo u glavu nešto i od tad ili sam se probudila ili sve vidim. Jeste, prešla sam na sirovu hranu, očistila telo od parazita, jer nekako mi sad deluje kao da svetom upravljaju paraziti svesti, a ne mi kao ljudska bića koja imaju slobodnu volju; možda su to ti vanzemaljci za koje sumnjamo da su među nama, i to nije bio lagan proces. Ali jeste zabavan – otkriješ čitav jedan novi svet!
Uobičajena klatna ne hrane se više tvojom energijom. Mladost nije ništa drugo nego slobodna energija i vitalnost. Istina je što svi mudraci govore, vreme je moguće vratiti unazad, tako što se otkačite od svega nepotrebnog i prestanete da trošite energiju hraneći „klatna“, zauzvrat dobijete svoju slobodnu energiju i višu vibraciju svesti. Samim tim i vitalnost, to je taj Sveti gral, fontana mladosti, jer „sve je lako kad si mlad“, zar ne? Konačno, probudite se u sopstvenom snu, jer izgleda da svi mi kolektivno sanjamo jedan te isti san i uopšte nismo gospodari svoje stvarnosti. Nama upravljaju ljudi oko nas, mediji, mali ljudi iz televizora, političke strukture, sportski klubovi, korporacije, proizvođači sintetičke hrane, lekovi, alkohol, duvan, narkotici… sve su to neke vrste klatna koje se hrane našom energijom. Kad je više nemamo, hop, zamene nas novom i svežom energijom iliti mlađim segmentom tržišta. Upravo kao što se bračni parovi potroše, pa zamene jedno drugo mlađim modelom. Svi smo mi u potrazi za svežom energijom, zapravo. Nije svet prolupao, niti ide dođavola, nego se svi menjamo i sad je sve lako vidljivo.
Pitali su Sai Babu zar ne izgleda da na svetu ima sve više zla, a on je odgovorio:
„Na svetu nema sve više zla, naprotiv ’više’ je svetlosti. Zamislite da imate neku prostoriju ili skladište u kojem godinama ostavljate svoje stvari, a da je prostor osvetljen sijalicom od 40 vati. Promenite li sijalicu i stavite onu od 100 vati, videćete mnoge dotada nevidljive detalje. Primetićete nered i prljavštinu za koju niste ni pomislili da postoje. Prljavština će biti vidljivija. Upravo se to događa, upravo to omogućuje da mnogi ljudi koji ovo čitaju ne misle da je to smešno, kako su mogli misliti prethodnih godina. Jeste li primetili da laži i obmane danas izlaze na površinu brže nego pre?“
Sigurna sam da jeste, inače ne biste čitali ovo. Istraživala sam šta je to što nas čini mladim, te u sklopu tog išla i na tretman pijavicama u centru Balans medika, fantastično iskustvo – zanimljiva razmena sa tim malim neobičnim bićima, ja njima krv, a oni meni neke fermente, naučila da meditiram, jogu ionako praktikujem godinama, ali smisao joge jeste meditacija, išla na akupunkturni facelifting, a između svega toga isprobala i čuvene vitaminske koktele doktorke Lalošević, pa mezoterapija, hijaluron, baby botox, biostimulacija, čak i neki opskuran ali jako moderan i organic tretman sa krvnom plazmom. Sve je to bilo pre prelaska na sirovu hranu i sve je davalo rezultate, ne mogu da se požalim, jedino što mi je falilo jeste slobodna energija. Bila sam stalno nekako umorna. Kad sam pre neki dan došla kod dr Laloševićke da me pogleda, bila je fascinirana kvalitetom moje kože. Ništa ja kod tebe ne bih radila, izgleda da ti je koža u procesu regeneracije. Svi koji smršaju pomoću raznih dijeta, obično im koža nekako splasne i izbora se, meni se toliko prolepšala da čak ni mleko za telo ne moram da mažem. Ne sećam se da sam nekada imala tako baršunastu kožu koja sija. I sama nekako svetlim iznutra, kao da je neko upalio sijalicu, ali solarnu. Propašće kozmetička industrija koliko sam je samo ja finansirala, inače sam bila od onih sa suvom i perutavom kožom. Ništa nije pomagalo do prelaska na prirodnu ishranu, čist vazduh i živu vodu. I laneno ulje svakog jutra u sok od narandže, plus divni avokado dnevno. Sve što unosim u sebe jeste živo i neobrađeno. Ušla sam u farmerke iz srednje škole. Eksperiment sa sirovom hranom još uvek traje, svakojake emocije koje su bile zakopane u telu izlaze jedna po jedna kao kad ljuštite luk. Prvo sam bila besna, pa uplašena, pa besna, te tužna, apatična i nakratko depresivna. Pa opet besna… You name it, I got it. Čudo jedno kako sam bogata emotivnim stanjima. Ali sam shvatila da me bes baš pokreće, odmah sam hrabra i spremna za akciju. To je mnogo naporan put. Tad smo u konstantnoj borbi, a meni se više ne sviđa da se borim i dokazujem, nije mi to važno, sad nekako vidim da sve može lako, mirno i jednostavno da mi dođe u susret. Da se moj svet brine o meni. I da mi donosi sve najbolje. Cilj mi je vrlo jednostavan – svaki dan je praznik!
Naravno, kad uđete u fazu promene, i vi ćete sumnjati i svi oko vas će vas odgovarati i ubeđivati u nešto u šta oni veruju. To je u redu, dopustite drugima da budu to što jesu, a dopustite i sebi da budete to što jeste. Neko je rekao da je najveće uživanje u životu da uradite ono za šta ljudi kažu da ne možete da uradite. Više puta sam zakoračila u nemoguće, skočila u ambis, a krila su se sama pojavila. Sve što su mi govorili da je nemoguće, učinila sam da bude moguće. Sve što su mi govorili da ne mogu da uradim – napravila sam. Šta se ja danas plašim uopšte i čega, iako sam se potpuno dislocirala iz centra grada i navodno svih zbivanja; izgleda da sve što je najbolje dolazi do mene, kod mene. Every road leads to center. Bez nepotrebnog trošenja moje energije. To se zove „život u toku“, life in flow.
When there is no way, I will find the way.
………………..
napisala Žana Poliakov za magazin Lepota i Zdravlje, 2012.
