Sretni ljudi žive na Goi

A žive i na drugim mestima, nego mi se svideo naslov. Mada, nije neosnovana tvrdnja. Pozivam vas da proverite sami. Kao prvo, Goa nije Indija. Nije. Gou smo mi oteli od Indije a nismo joj rekli. I nećemo, dok nas ne isteraju svojim čudesnim smislom za biznis i masovnim turizmom. Uzdamo se u to da je Majka Indija ipak majka od hipi pokreta i da će i nas hipije sa kreditnim karticama i bohemian ekipu, vagabonde i digitalne nomade ipak držati uz sebe. Dok je južni deo već poklekao pod turistima i vole da precenjuju sebe, kod mene na severu postoji mesto zvano Arambol. Nekadašnja hippi mecca a danas dom svih nas koji povremeno izlazimo iz matriksa. Ili bi jednostavno da zaobidjemo zimu jer je lepše biti negde na plaži, pored plaže i u flipiti-flop papučama.

 

Probaću da odgovorim na najčešće postavljena pitanja. Ne znam koliko sam mejlova do sada napisala objašnjavajući svakome pojedinačno bazične stvari o Indiji, a posebno o Goi. Goa je nekadašnja portugalska kolonija, ima šta i da se vidi i oseti, ali to sve možete da pročitate u vodičima. Ne dolazi se zbog toga u Indiju.

Mnogi se plaše Indije, zapravo, plaše se i oni koji su bili u Indiji. Valja se pripremiti, i mentalno i fizički i emotivno. I duhovno. Jer će nas prodrmati do srži i razbiti sve naše pažljivo složene, razvijene i zacementirane koncepte. Vrlo je moguće da ćete promeniti mišljenje o sebi, drugim kulturama, ljudima i uvideti koliko je Srbija, tj čitav Balkan, jedna čista i nadasve uredjena zemlja.

Da, da, slobodno prevrćite očima i smejte se sada.
Videćete već.

Pre no što sam otkrila Arambol, dva puta sam bila turistički, recimo, u Indiji. Po par nedelja i sve mi je manje više bilo unapred bukirano i organizovano. Imala sam sopstvenog vozača i tumača lokalnih običaja i boravila u boutique hotelima. Oba puta, obilazila sam Keralu i južni deo Indije. I poneki od većih gradova. Ah, Mumbai i New Delhi, samo u prolazu. Ta mesta su nepodnošljiva za život i kretanje. Kerala je predivna i zelena, dobra za putovanje u dvoje. Prvi put sam išla sa prvim mužem. Raspala nam se veza posle. Drugi put sam išla sa drugim mužem i imala venčanje u Kerali. Rastali smo se posle. Oba puta sam se vratila iz Indije i život mi se potpuno razbucao i preokrenuo.

Ako vas Indija zove, odazovite se.

No, kad su me treći put pozvali prijatelji da dodjem na Gou, malo sam se češkala po glavi.

Sve, sve, samo ne Indija, opet će život da mi se preokrene naglavačke.

Ali, kako to biva, samo ne Indija, me odvelo upravo u Indiju. Kad sam rekla, pa dobro hajde, hit me baby one more time, sve se poslagalo. Novci su mi stizali iz znanih i neznanih izvora, čak mi je te godine prijateljica kupila avio kartu kao novogodišnji poklon. Arthur, moj izraelski prijatelj i danas čuveni youtube filmaker, mi je ponudio svoj supercool stan u Arambolu. Ma, čitav univerzum se urotio samo da dodjem 🙂

Rasa, prijateljica koju dugo nisam videla, se taman našla u Arambolu da mi bude toplo lice dobrodošlice. Bolje ljude da me dočekaju u Arambolu nisam mogla da pronadjem.

Tako da, ako vas Indija pozove, odazovite se.

 

 

kada se dolazi?

Od novembra do aprila, s tim da valja obratiti pažnju na vremenske prilike, monsun traje u periodu pre i posle, s tim što je već u martu nepodnošljivo vruće i vlažno. Takodjer se sve zatvara van sezone, te svi oni kafei i restorani na plaži nestanu. Ostanu lokalci i oni najhrabriji koji baš vole kad nema nikoga i kad lije kiša non stop i ne mož danima da izadješ iz kuće. Nema distrakcije, možeš samo da uroniš u sebe, meditiraš, jogiraš i preživljavaš svoje traume ili da se baviš pisanjem, prevodjenjem, nekim online poslom. Ali ako dodješ kad je sezona i kad se svi tamo naselimo, toliko kreativnih ljudi na jednom mestu može da kreira nezaboravnu sezonu. A nekad i ne. Svaka sezona je drugačija i kad god dodješ sa očekivanjima, Goa ume da ti razbuca i velika očekivanja.

Za one koji dolaze prvi put, razbiće vam i sve vaše koncepte. Ume da rastrese i sva naša uverenja jer Indija je ipak škola života. I kad ne tražite gurua, pojaviće se. Svi smo ovde učitelji i učenici jedni drugima. Neko će vam ovde spakovati gomilu lekcija za odmah i za poneti.

 

koliko košta aviokarta?

Verovali ili ne, to me najčešće pitaju, avio karte umeju da budu superpovoljne – za manje od 500 evra (ekonomska klasa) možete da pronadjete povratnu. Naravno, povratna je povoljnija. Qatar Airways je kompanija kojom uglavnom letim. Mili moji Arapi, imamo love and hate relationship ali imaju dobru konekciju i za desetak sati sam iz Beograda na Goi. Beograd-Doha i odmah Doha-Goa, ne idemo okolo preko Delhija ili Mumbaija. Ne, ne, letimo pravo na Gou, što je 5 i pol sati do Dohe i 4 sata do Goe, to je najbrža i najbezbolnija varijanta koju sam uspela da nadjem do sada. Ima i ono da prespavate negde i da putujete 3 dana, može i to. Moguće i da bude povoljnije no meni je važno da relativno brzo stignem do destinacije bez mnogo čekićanja na aerodromima.

Vi vidite šta je vama važno tj važnije.

 

koliko para treba da ponesem?

Ovo je obično drugo pitanje. Mislim, stvarno ljudi, razumem vas i ja sam se isto pitala, blesavo je pitanje. Pa, koliko para, toliko muzike. A uopšte nije stvar u novcu. Najskuplje je naravno kad dodjete na 2 nedelje. Kad dolazite na par meseci, onda iznajmite kuću, stan, sobu i drugačije su cene. Dok sam se dvoumila da li da idem u Indiju ili na Bali, koliko mi para treba i da li će mi biti dovoljno ovo što imam. te zime 2014. godine mi je moj prijatelj Arthur rekao: Ma, ovde si sa 300 evra mesečno kraljica!

I ja sam mu poverovala! Zato što mi je bilo potrebno samo da krenem i dodjem tamo, prodjem malo kroz svoje strahove i kroz svoja ograničenja – da li je uopšte moguće da budem negde par meseci. Naravno, može i sa 300 evra. Deliš stan, kuću sa nekim, jedeš u lokalnim restoranima i ne preteruješ sa zabavama i shoppingom. Život je tamo jednostavno lep da zaboravimo na sve one nepotrebne stvari koje kupujemo da bismo sebi popravili raspoloženje.

Ovde se jednostavno budim srećan – kaže moj prijatelj Bane.

Taj osećaj ne može da se prepriča, jer you can not download experience. Mora ipak da se doživi a onda ćemo se prepoznavati kad se sretnemo po iskricama u očima. Niko nije prošao kroz Gou tek tako, a pogotovo došao u Arambol. Svake sezone kad stignem, pitam se šta ja radim ovde, ali to se moj um malo igra sa mnom. Dolazimo tako iz drugog polja, iz druge dimenzije.

– Gremlini me napadaju. I izlaze iz mene. – rekla bi Jelena.

Čujem nekada i one što se žale kako se sve promenilo i kako je nekada bilo bolje. Gde je taj Arambol koji pamtimo, ili kakav je bio prošle godine? Vidi sad imaju pločnike, gde su nestale krave što su slobodno šetale putevima, uskoro će početi da čiste, sve je poskupelo… i takve stvari.

– Arambol je uvek tu, samo mi nismo došli još – podsetim i sebe i njih. Vrlo često kad se vratimo iz Evrope, svadjamo se sa Indijom, opirem se i zašto sam ponovo tu, što ne odem na neko lepše mesto, opet čistim indijsku štroku, svašta mi se dešava u glavi i gremlini napadaju, sve dok se jednog dana ne probudim u ravni. Aligned. Budem prisutna tu gde jesam i kao da udjem u neku drugu dimenziju postojanja.

Yes, the Magic is in you.

I jeste malo kao Westworld, ko nije gledao tu seriju, nek pogleda, dobra je priprema.
Jer ovo je playground za odrasle.

Kuća može da se iznajmi za 200, 250 do 350 eura mesečno. Zavisi u kom kraju, centralno i blizu plaže, i soba sa kuhinjom može da bude oko 200 eu mesečno. Ako vozite bajk, onda možete i dalje da odete, cene su niže. Skuter košta oko 100 evra mesečno, a bolji motor, recimo 200 mesečno. Sve u svemu, mesečno sa 600 eura, ne biste briga imali. Toplo je, živite na moru.

Novce podižemo sa ATM keš mašina, plaća se negde i karticama ali ima i menjačnica. Vole ovde keš još uvek te je dobro imati i jedno i drugo.

 

 

 

A da rezervišem smeštaj unapred?

Da, razumem, hteli biste da krenete u avanturu ali da je sve unapred isplanirano i da se zna.

Pa, ne ide to tako.

Ali, hajde, da probamo.

Dobro je za početak da rezervišete nešto preko bookinga, recimo, na par dana i onda kad sletite i vi i vaša duša doputuje za vama, onda potražite nešto drugo. No, možda imate sreće i odmah nabasate na najbolje moguće za vas. Ako dolazite na 2 nedelje, rezervišite nešto. Little Indian Village, Vasu Guest HousePiya Guest House su dosta dobra mesta, centralna lokacija i više nego pristojne sobe, super uslužni domaćini. Sve vam je blizu i pešaka, do plaže se malo prošetate. Postoji i Lotus Sutra cottages – to nam je najviše fensi. I na plaži je. Laughing Buddha je legendarno mesto, povoljno iznajmite vrlo bazičnu kućicu na plaži. Ili Love Temple, za one koji su u tantra mantra fazonu. Arambol nema bogzna kakav kvalitet smeštaja, no ako vam je to važno, bolji je u mestu pored koje se zove Mandrem ili malo dalje Ashwem. Lepše su im i plaže i sad se vi pitate a zašto sam ja u Arambolu. Zato što je to mesto živo i posle 22h kad se zatvaraju restorani, zato što ima neku posebnu magiju tokom čitavog dana. Nekada danima i ne idemo na plažu nego je zanimljivo na neočekivanim mestima. Jer je skup umetnika, duha i vagabonda, nije party mesto. Ako biste da partijate, ide se u Vagator, Anjuna i Morjim. Ako biste malo više high class, idete u Candolim. Tamo ima i dobrih hotela i klubova.

I to je sve Indija.

 

 

Viza za Indiju

Lako se dobija online na maksimalno 60 dana a ako hoćete duže ide se u ambasadu. Indijska Ambasada u Beogradu nalazi se u Djordja Stojanovića na Dedinju. Popuni se formular online i zakaže se u ambasadi dolazak. Sve potrebne informacije kod njih dobijate kad ih pozovete ili na njihovom sajtu.

Potrebne su fotke, popunjen formular, rezervacija aviokarte i nekada izvod iz banke da vide da imate para da boravite duže. Tamo vas opet uslikaju, uzmu otiske svih vrsta i za dan-dva pozovu da vam vrate pasoš sa vizom. Košta oko 100 evra, plaća se u dinarima u kešu.

Novina je da može da se dobije viza na duže ali u jednom dahu može da se ostane najduže 90 dana a posle izadjete iz zemlje pa se vratite, pa opet 3 meseca. To im je malo bezveze fora ali ajde, ja sam to uzela kao dobro, taman da vidim još neku zemlju okolo ili da odem na Bali i napravim neku radionicu tamo. Indija me «pogurala» malo i u tom pravcu.

 

   

Kako da se prevozim? Jel gužva kao na televiziji?

Iznajmite skuter, 300 rs dnevno, ili pregovarate za 100 eu mesečno te se snalazite kako znate i umete. Voyi de drugom stranom ulice, malo drugačije nego kod nas, no na sve se čovek navikne. Jeste haotično ali je lepo voziti se motorom. Onda vam i nije toliko vruće tokom dana, fino se rashladite. Uveče vam treba i nešto da obučete preko. Možete i da ispunite sebi tinejdžerske fantazije i da vozite royal enfield ili avenger ili tako neki nepojamno cool model motora koji samo u Indiji možete da nadjete i samo na indijskim putevima da vozite bez kacige. Da vam vetar mrsi kosu.

Druga opcija je pešaka, ili taksijem ili prevozom.
Možete i da stopirate.

Taksi vas vozi do obližnjeg većeg grada Mapuse za 1.000 rs, recimo a autorbuska karta košta 20rs. Avantura je ponekada isprobati i gradski prevoz.

 

 

Prevoz sa aerodroma

Znam da zvuči neverovatno ali postoji red u haosu. To sam ovde naučila. Nema bolje organizovanih aerodroma od indijskih. Ima mnogo zaposlenih ali svako radi svoj deo posla. izgleda kao gužva, ali njihova taksi služba je najbolje organizovana taksi služba.

Rade 24 sata svakog dana.

Odete do Taxi oznake na izlazu sa aerodroma, tu sve piše koliko košta do kog mesta. Postoji tarifa za sve i svi taksisti se pridržavaju. Do Arambol aje oko 25 evra. Nema tu sad da vam rebne neku cenu. Odete na šalter za taksi, kažete gde idete i upute vas, tj sačeka vas vaš taksista na izlazu. Odveze vas gde mu kažete. Adrese i brojevi ovde nisu baš uobičajena stvar, tako da budite spremni da vam neko da opis vašeg smeštaja, iza crkve ili levo od hindu hrama, treća zelena kuća, pored supermarketa Anant i takve stvari. Preko dana ćete se snaći, no noću nije baš prijatno jer je stvarno mračno i sve zatvoreno, pa se možda uplašite. Ne brigajte, Indija je jedno od najbezbednijih mesta, pogotovo za žene. E, sad zavisi kakva vam je karma i čega se sve plašite. Moguće je da ćete prolaziti kroz sve vaše strahove.

Pazite šta mislite. Goa je magično mesto. Sve se brzo manifestuje. Pomisli i u zavisnosti od toga koliko se opireš ili slažeš – gledaćeš svoje misli realizovane čas posla.

Instant manifestacija, što bi se reklo.

 

Praktične stvari

Vodu ne pijemo iz česme, nego je kupujemo. Isto važi i za led, tako da obratite pažnju gde i šta naručujete. Higijenski standardi ovde nisu na visokom nivou, ne postoji haccp standard ali vlasnici restorana i kafea nose svoje karme pa tako i vode računa o hrani koju serviraju. Vrlo često su dobra mesta ona koja vodi neko iz zapadnog sveta.

Dreamland – mesto za jutarnju kafu, doručak i jutarnje tračeve. Šalim se, mesto gde saznate sve informacije, ako vam treba soba, skuter, gde se šta dešava, zabava ili bilo šta, pitajte ljude koji tu dolaze. Centralna je lokacija, mali kafe, drži italijan pa je kafa dobra. Malo iza nalzi se Double Dutch, takodjer lepo mesto za kafu i doručak. Garden of Dreams je tek predivno mesto, bašta za kafu, čaj, smootie, sok, doručak. Nalazite se u pravoj bašti koju je posvećeni Englez napravio za nas a dizajnirala njegova žena, vlasnica brenda Fara. Kakve su to divne haljine i materijali, tek… La Muella, odlična kafa i super ukusan doručak, takodjer. Arcan Bar je institucija, radi od jutra do ponoći, i doručak služe čitavog dana, masala dosa može uvek da se naruči. Vrlo često uz doručak, dobijete i live jam sesion. Tek tako. Muzičara ima svugde i vole da vežbaju u kafeima. Od mesta na plaži, This is It na cliff strani ili Laughing Buddha. International community je velik i svi su ovde radi i raspoloženi da vam objasne i pomognu.

Nije problem, imamo vremena.
Ne žurimo nigde, sve stignemo.

Struja nestaje svako malo, na to ćete da se naviknete. Sa sobom nosite telefon i malenu lampu. Struja je ista kao i kod nas, tako da nama adapter i ne treba, ali ponesite produžni, power bank, sve što vam inače služi i kod kuće.

Dobro je nabaviti indijski broj telefona, onda imate i internet. U Panjimu broj dobijete za par sati a kod nas u selima, čeka se 2-3 dana. Napravite više fotokopija pasoša i vize, to se traži, plus fotka 5x5cm. Sve to možete i ovde da izvedete, no spremite da sve to imate u torbi ili novčaniku.

Za prijavu boravka traži se isto – 1 photo i kopija pasoša i vize.
Prijavu boravka rade oni koji vam izdaju sobu, stan ili kuću, daklem vlasnici sami.
Iako vas ne prijave, ništa strašno.

Wi-fi nije baš najbolji oslonac ovde, ali zato možete da se konektujete sa prirodom, sa sobom i sa drugim ljudima i entitetima. Pričajte sa ljudima i pitajte.

Malih supermarketa ima na svakom čošku sa bazičnim potrepštinama, kozmetikom, hranom, … Ne očekujte da imate sve u stanu koji iznajmite, mora malo da se investira u sopstveni komoditet. Meni je bilo em zabavno, em izazov da ovde od svega što tu mogu da nadjem napravim svoj dom – mesto gde je meni udobno i dobro. Razvija maštu i praktičnu magiju.

Laundry service – ima isto na svakom ćošku i dosta su dobri. Rade žene, ne košta mnogo.

Bezbedno je. Saletaće vas i nuditi vam svašta, no polako i pažljivo.
Neće vam ništa.

Naučićete i da pregovarate sa trgovcima i da se cenjkate.
– How much you want to pay? – pitaće vas često kad vi pitate za cenu a prodavac lupi neku cifru .
– 100 rupies – krenem ja.
– oh, my friend, you are killing me… – odmah krene emotivna ucena ili smeh.

Uglavnom, vi odlučite koliko vam je ok da nešto platite i sa čim se dobro osećate.
Sve ostale je nebitno. Da li je nešto skuplje ili jeftinije. Nit ćete te stvari koje kupite nešto nositi u Evropi niti su vam stvarno potrebne, ali je možda njima potrebno da nešto ostavimo u Indiji.

Ako se plašite životinja, šta da vam kažem, ovde se životinje šetaju slobodno uglavnom. Čuveni Goan Dogs se šetaju plažom i svugde ih ima, neko ima svlasnika no većina ih nema. Neće vam ništa. Krave i bikovi isto tako sami šetaju. Ima komaraca, valja se prskati a oko 5 sati zatvamo prozore i vrata – tad oni dolaze na večeru a mi pobegnemo na sunset. Ima i raznih drugih životinja, no ovo je naseljeno mesto, majmuni svrate povremeno, ako baš idete u džunglu svašta možete da sretnete, stoga pažljivo i pazite šta nosite, kakvu obuću. Gekon je ovde domaća životinja i svaka kuća ga ima. Zmija ima, no one se plaše ljudi. Najavljujte se kad hodate negde, ima razloga zašto se nose one nanogice što zveckaju, ankle bracelet. Nije samo za zavodjenje muškaraca.

Preko dana je toplo tokom čitave sezone, skoro pa ne bude kiše uopšte tokom 5 meseci. No u večernjim satima taman fino zahladni, da je dovoljna marama ili nešto lagano preko. Osim kad vozite motor, onda je zgodno i da imate kapu, kapuljaču, nešto da se skroz umotate.

Sve to, iako nemate, može ovde da se nabavi.
Što indijskih, nepalskih stvari što modne linije raznih vrlo zanimljivih dizajnera. Sa evropskim cenama. Goa fashion police je strašnija od policajaca 🙂

 

 

 

Ima šta da se vidi i kupi

Stara Goa i portugalski deo glavnog grada Goe, Panjim valja videti. To je jednodnevna ekskurzija, no moguće je i boraviti u nekom od manjih hotela u Panjimu i za promenu malo biti u gradu. Panjim nije toliko naporan kao Mumbai i Delhi. Nalazi se na obali reke Mandovi i to mu daje poseban šarm. Ima razne umetničke dogadjaje, galerije i neobične radnje.

Većina zgrada u latinskom kvartu su renovinane, te nekad imamo utisak kao da sam u Portugalu. Volim što me Goa u tim momentima podseća na Lisabon, čak i kuće imaju brojeve i natpise na onim divnim pločicama koje vidjamo u Portugalu. Predivne kuće su ostavili portugalci Indiji, zapravo jedine lepe gradjevine i jesu te tradicionalne herritage portugalske kuće kojih ima svugde na Goi.

Saturday Night Market je mesto gde svi koji nešto prave, kreiraju i proizvode imaju svoje kolekcije izložene. Negde je moguće pregovarati oko cena, negde i ne baš. Nekome je taj market kao vašar, ali zanimljivo videti šta sve ima. Na otvorenom je, traje do 2 noću, ima žive svirke i dj nastupe kao sastavni deo programa, svake subote. Nalazi se u mestu Arpora.

Sve to postoji i sredom preko dana, no preko dana je vruće za shopping.
Kako kome.

La Muella – radnja koja sadrži predivne haljine i kolekcije dizajnera garderoba, torbi, kožnih stvari, nakita, marama, … u isto vreme je i kafe i restoran. Ima jedna radnja u Arambolu, kafe je zavučen iza, nekada je bio popularan, sad ne toliko, no ima još jedan, još lepši u Mandremu. Sa pogledom na baštu kokosa 🙂

 

 

Yoga, droga i ostale zanimacije

Ima šta god hoćete. Joga je ozbiljan biznis, ne zavaravajte se. Ako dolazite na yoga seminare, odrešite kesu. U Arambolu postoji i jedna od boljih škola Iyengar yoge – Himalayan Iyengar yoga centar. I kao početnik kod njih možete da prodjete 5 dana svojevrsni uvod u Iyengar, to je terapeutska yoga. Počinje ujutru od 9h i traje 3 sata, svakog dana, 5 dana. Oko 60 evra je bilo. Raste, naravno, svake sezone.

Na drugim mestima možete na drop in čas, Alpesh Iyengar Yoga ili Balu ashtanga.
Oko 300 rs za jedan čas.

Ima i drugih mnogo više fensi mesta za vežbanje yoge i za selfiranje sa časova. Jer zna se šta je najvažnija stvar kod joge i meditacije – da postujete sliku na instagram kako se jogirate ili kako meditirate.

Joga nam pomaže ne da imamo zategnutu guzu nego da izvadimo glavu iz dupeta.

Samo kažem.

 

Pušenje je dozvoljeno svugde, čak i poželjno. Za razliku od drugih delova Indije, ovde je i alkohol na svakom koraku. Indijci nekako teško podnose alkohol, rekla bih, no sve je te moguće i zaobići ako se zaobilaze odredjena mesta. Ako je pak retox nešto što vi želite, ima svugde. Hašiš je ovde deo tradicije, a Goa trance nije bez razloga nastao ovde, LSD i sva druga psihodelična iskustva su lako dostupna.

Sve je dozvoljeno. Budite pametni.

Sunset – pozdrav suncu

Svakog jutra se dešava svašta na plaži, možete vežbati yogu, thai chi, trčati, šetati, meditirati, pa čak i plesati. Isto to imamo i u večernjim satima, tj na sunsetu. Zalazak sunca je ovde važan jer se svi privremeni stanovnici skupljaju na plaži, pored Love Templa, napravi se krug i tu dodju svi koji vole bubanj kao instrument. To se zove drum circle.

Pored se poredjaju razni umetnici, kreativni i mali preduzetnici da prodaju svoje proizvode, to zovemo sunset market. Pozdravimo sunce koje odlazi u more za taj dana koji je bio jedinstven i predivan takav kakav je, jer se nikada više vratiti neće.

Onda idemo na večeru, koncert, muziku, ples.
Ili sve zajedno.

………

U nastavku priča o hrani, Soulfood u Indiji, naravno. I o mestima za zabavu.
Kao da nije dovoljno što je Arambol madmax city 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *