Dreamer at work

No Coments Please, Good or Bad – Nonartistic Dreamer at Work!

Ili – “Ne ulazi, razvijam film!“, pri čemu se ovde preporučava staviti ovaj natpis, ne na vrata sobe kako vas ne bi prekinuli u pripremama za seksualni čin, nego na sva vrata vašeg života dok razvijate, ne film, nego Sebe, svoje biće, nejblagotvorniji deo vas, suštinu svega, suštinu vas.

„Ali kritike su dobre jer…“

Ne, nisu kritike dobre jer smo još gusenice, mada ni leptirima ne prijaju. Nisu dobri ni saveti jer za nas najbolja mudrost u nama je, so fuck off my dear friend.

Ja nekako najveći deo života posvećujem tom delu Sebe, na ovaj ili na onaj način, ne uvek na najbolji kako ja najbolje ograničeno zamišljam. U opštoj kontradiktornosti koja je u osnovi svakog bića, moga naročito mada to svako može da kaže za sebe, najviše me je kočila ta što sam mislila da sve znam bolje od drugih i istovremeno da drugi sve znaju više od mene. Rascepljenost zvana „ko sad tu koga“ dovodila me je do situacija u kojima sam slepo tvrdila i u kojima su meni tvrdili a ja bila slepa.

Bilo kako bilo, nešto ja tu nisam poznavala, Život rekla bih, ili Sebe, mada je to isto – nisam poznavala Život u Sebi.

Onda sam se posvetila traganju za tim znanjima, ne toliko ni svojevoljno razume se jer to malo više boli, pa kad nemaš dovoljno petlje za rolerkoster, život ti učini i ubaci te u takav vrtlog da ne znaš ni ko si, ni šta si, ni odakle si pa ti jedino preostaje da ništa drugo nego da tragaš. I Izašla sam iz tog vrtloga – iz njega se rodila Zemlja možda, pa što ne bi i Iv.

Stavila sam se na pravi put, na put znanja o Sebi, ali sam opet isključila moć važnog činioca unutar nas, isključila na taj način što sam sebi dala primat nad njim, što sam se ophodila kao da je taj činilac u službi mene a ne ja u službi njega. Taj činilac je Život. Potrebna mi je bila još jedna vožnja da bih shvatila.

Njegovo veličanstvo – beskonačnost, intuicija, biće, večnost, bog, priroda, izvor – Život.

Ne postoji veća moć nego ona koju poseduje Život, ali njemu je potrebna pažnju, njemu je potrebna zaštita, ljubav, apsolutno poverenje, uostalom, potrebno mu je sve ono što je potrebno u ophođenju prema najdragocenijoj dragocenosti koja je u našem prisustvu, ne u vlasništvu, nikako ne, pre će biti da smo mi u vlasništvu Života mada on nije posesivan pa ne poznaje takve kategorije – mi smo u službi Života.

Prvi korak u ostvarivanju dobrog odnosa sa Životom je svakako osvešćivanja njega u nama, jer bez toga smo lelujavi, bosonogi, repa bez korena, muva bez glave. Ja ga zamišljam kao dijamant nepravilnog oblika, beličast, svetlucav, položen u dnu mog stomaka. (Materijalistički pogled na Život ima smisla samo kada je u službi komunikacije sa Životom) Na meni je da mu u svakom trenutku obezbedim crveno plišano postolje, neprobojno staklo i sve one temperaturne i druge uslove neophodne za održavanje, odnosno isijavanje najfinije tvari koja postoji. Samo što to staklo nije stakleno zvono – ne, Život ne voli staklena zvona, Život voli da isijava.

“Biti ono što jesi pa to zauvek isijavati”

– što bih ja rekla na mojoj fb stranici o terapeutskom pisanju – tako jeste naše sve i svja.

 

Na koji način negujem Život u sebi?

  1. Zamolim svakog ko uđe u moj život, čak i na kratko, da poštuje natpis sa početka. To znači da prihvati, ne da poštuje ili da ne poštuje, nego da prihvati svaki deo mene, jer ja sam u službi Života i prihvatajući mene prihvata se i Život a Život ne može da bude ono što jeste ako nije prihvaćen.

Ludost je davati prednost i sebi nad Životom, koja sam u najboljoj vezi sa njim ma kako ona dobra ili loša bila, a kamoli nekom drugom. Slušati kritike i savete – što su u stvari kritike u šljaštećem papiru sa mašnicom, mišljenje javnog mnjenja nedajbože, trend, „realne životne okolnosti“ najveći je bulšit koji mogu da priuštim sebi, odnosno svom Životu.

To naravno ne znači poništavati sve što nije moj dijamant. Naprotiv. Prihvatam i sve druge dijamante, ali slušam samo svoj jer je za mene moj najmoćniji. I ne samo da prihvatam druge, nekad im se i divim, nekad druge dijamante i volim, obožavam, zaljubljena sam u njih, neke poštujem sa distance, nečiji sjaj mi se uopšte ne dopada ali ga prihvatam, daleko od sebe doduše. Svi oni mi ukazuju da živim u toliko raznovrsnoj draguljarnici i svi mi oni pomažu da glačam svoj Život.

Mudrost dijamanta balansira i afimiše svakodnevne situacije u realizaciji Života. Njegovo srce kuca u našim svakodnevnim poduzimanjma. Ivana Miljak

 

  1. Znate, moj Život nekad ima kaprice. Neke potpuno lude i meni neshvatljive. Ali ja ih sprovedem jer tako Život nalaže. Mi smo se dogovorili, Život i ja, kuda idemo i pri tom dogovoru pronašao je najbolji put do tamo. Ja baš ne mogu skroz da sagledam taj put jer nemam te dijamantske moći al nije mi ni tako bitno da ih sagledam, dovoljno je što ih Život zna pa ga ja pratim. Pa kad mi on savetuje da odem na to i to mesto u trenutku koji sam namenila za čitanje ja ipak odem iako ne razumem zašto ali odem jer Život zna zašto. Posmatram Život kao royal road.

Nemojte se bojati grešaka. One ne postoje. Majls Dejvis

 

  1. Super stvar je ta što Život isto tako prihvata mene. Skroz. Celu i u potpunosti. Sve moje najintimnije ciljeve i želje. I super je to što u njegovom vokabularu ne postoji „ne“. Pa tako kad ja kažem to „ne može“ on ne razume pa ga ja pitam onda „dobro kako može“ onda mi on pokaže ili na primeru drugih dijamanata, ili mi ukaže na moj neki sjaj ili već na samo njemu poznate načine.

Misterija je najlepše stvar koju možemo da doživimo. Albert Ajnštajn

 

  1. Umesto da ga kontrolišem, moram da mu verujem. Mislim ne moram, al je bolje za mene. Em mi je lakše, em zabavnije. Dobro sad mi je lakše. Pre mi je bilo užasno teško da dopustim nekom da me vodi a da to nisam ja (ego). Dok nisam upoznala Život. U početku tog našeg odnosa bila sam nestrpljiva pa stalno proverala proces, pa se durila na Život jer spor je brate mili.

 

  1. A onda sam naučila da se igram.

Igra je vrhunac mogućnosti. Martin Baber

 

Čiča miča gotova priča o Tewa narodu

U vokabularu Tewa naroda ne postoji reč za umetnost zato što ne doživljavaju umetnost kao odvojenu radnju od bilo koje druge. Reč koja bi pak najviše sličila reči „umetnost“ jeste „po-wa-ha“ u bukvalnom prevodu „voda-vetar-vazduh“ , u prenesenom prevodu „kreativna sila koja sve prožima“. Za Tewe, kreativnost je kao disanje – to je kretanje života. Za Tewe, umetnost je proces, ne proizvod. Proizvod posmatraju kao incident  a iskustvo je ono što je esencijalno i uvek dostupno. Istinski proizvod je osećaj jedinstvenosti sa životnom silom…

…uz dužno poštovanje dragi čitaoci.

 

napisala Ivana Miljak

3 Comments

  1. BRAVISSIMO, gospođice IVANA…!!!
    PRAVA stvar za EKOLOGIJU DUŠE…!!!
    Pozdrav !!!
    Twiggy
    Lozica
    P.S. (1 ) GENS una SUMUS…!!!
    P.S. (2 ) AMOR vincit OMNIA…!!!

  2. BRAVISSIMO, gospođice IVANA…!!!
    PRAVA stvar za EKOLOGIJU DUŠE…!!!
    Pozdrav !!!
    Twiggy
    Loznica
    P.S. (1 ) GENS una SUMUS…!!!
    P.S. (2 ) AMOR vincit OMNIA…!!!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *