fbpx

Make love, not dinner

Za muškarce seks nije samo zadovoljstvo već i način na koji pokazuju i primaju osećanja. Da li je potrebno da im češće kažemo „da”?

Marija (42) izbegava odnose sa mužem kada on zabrlja sa kućnim poslovima. Ukoliko ostavi sveže opran i ispeglan veš na podu da skuplja pseće dlake, ona će ignorisati njegovu ruku koja polako klizi preko kreveta. Petar, naravno, misli da to nije fer. „On zapravo tvrdi da čak i da sam potpuno slobodna, da nemam potrebu da radim i da imamo ženu koja sređuje kuću, opet ne bih bila zainteresovana za seks”, kaže Marija. „Ja to poričem ali duboko u sebi moram da priznam da postoji šansa da je u pravu.

Žene pokazuju ljubav na mnogo načina. Odvojićemo vreme da spremimo njegovo omiljeno jelo, da saslušamo njegovo probleme, jurićemo po čitavom gradu da pronađemo njegovu omiljenu košulju, da bi se potom sručile od umora i brecnule na njegov predlog. „Zar ne vidiš koliko sam već uradila?!?!”, besnimo. Za većinu žena u dugim vezama nuđenje seksa kao dokaza ljubavi je na listi znatno niže od pranja čarapa.

Ako je verovati onome što kaže Bettina Arndt (www.bettinaarndt.com.au), seks terapeut i autor knjige “The Sex Diaries”, vaš partner neće primeti koliko je pod čist i sjajan – primetiće samo da izbegavate seks. Arndt je u okviru istraživanja tražila od 98 parova – od dvadesetogodišnjih studenata do ljudi koji su u braku preko 40 godina – da vode dnevnik o svom ponašanju u spavaćoj sobi tokom šest do devet meseci. Istraživanje je pokazalo da se najveći broj muškaraca oseća zarobljeno u braku bez seksa gde se „telesna intimnost daje poput koske poslušnom psu”. Mišljenje koje je Arndt iznela, da bi žene trebalo češće da govore „da”, kako zbog održavanja veze tako i zbog sopstvenog zadovoljstva, izazvalo je mnoge kontraverze.

„Ženino pravo da kaže „ne” je utkano u našu kulturu i istoriju”, piše Arndt. Helen Kaplan, seks terapeut iz Njujorka je 1966. godine objavila da je ženina želja preduslov za seks i feministkinje su bile oduševljene. Međutim, Arndt veruje da je ova ideja zapravo štetna. Za muškarce, kaže, sramota zbog konstantnog seksualnog odbijanja često je previše razarajuća da bi uopšte mogli da razgovaraju o tome. „Osećaj da moraju da mole za seks ili da budu zahvalni izuzetno je degradirajući”, dodaje Arndt. „Oni sebe iznova i iznova izlažu odbijanju, što je nešto što većina ne bi uradila”.

  Neusklađeni libido

Arndt priznaje da je bila veoma obeshrabrena tužnim ispovestima muževa koji su učestvovali u istraživanju. „Uopšte ne znam šta da radim. Volim je i mislim da i ona mene voli ali ne mogu da živim kao kaluđer”, navodi jedan od učesnika. Drugi muškarac je, nakon što mu je dojadilo da stalno inicira seks, rekao svojoj supruzi da je sad na nju red. To je bilo pre osam godina, i oni od tada nisu vodili ljubav.

Samo je deset žena učesnica u istraživanju navelo da želi seks češće od svojih partnera. Do kraja projekta, od njih deset tri su raskinule vezu.

Zašto onda muškarci ostaju u vezi? Možda će ono što je jedan 48-godišnjak naveo u svom dnevniku razjasniti situaciju. „Volim svoju ženu i porodicu. Sve ostalo je nebitno u poređenju sa tim. Ipak, polako sam ludeo zbog svojih neispunjenih želja i njene nezainteresovanosti. Nisam planirao da je prevarim. Želeo sam svoju ženu.”

Dok muška požuda ne jenjava, ženina želja za seksom se obično smanjuje nakon nekoliko godina deljenja kreveta. Skorašnja studija koju je proveo psiholog Dietrich Klusman otkrila je da 60 procenata 30-godišnjakinja na početku veze želi seks često ali da nakon četiri godine veze ovaj procenat pada na 50 procenata da bi se posle 20 godina spustio na svega 20 procenata. Sa druge strane, procenat muškaraca koji žele seks često ostajao je na stabilnih 60 do 80 posto.

Žene se opterećuju svakodnevnim aktivnostima i donose sve što ih je iritiralo tokom dana u krevet”, navodi Arndt. Barbara (58) je dala savršen primer u svom dnevniku. Partner joj je rekao da ne može da kupi određenu vrstu sira jer je preskup. „Te beznačajne sitnice se sakupljaju, i na kraju dana, uopšte ne osećam želju za seksom, naročito ne sa njim”, napisala je. Kako onda prevazići bes i ogorčenost? Možda će nam navodi iz Alisinog dnevnika pomoći. „Čim prevaziđem prvobitnu ogorčenost, želim da ga dodirnem. Seks je ohrabrujući znak da je ponovo sve u redu, da smo ponovo u skladu. To je prilika da pokažem svoju zrelost i spremnost da prevaziđem ograničenja sopstvenog ega.”

Arndt veruje da je prva greška koju pravimo stalno očekivanje ili zahtevanje obostranog zadovljstva. „Mnoge dobre veze ispunjene ljubavlju počivaju na seksu na brzaka, što često može da znači da žena nudi seks kao poklon, bez očekivanja da i ona dostigne vrhunac”, savetuje on. Međutim, čak i sama pomisao na seks kad niste raspoložene deluje kao izdaja svega za šta su se feministkinje borile.

„Nije poenta u tome da samo legnete na leđa i razmišljate o novim pločicama”, kaže Arndt. „Porinite kanu u vodu, veslajte i vidite gde će vas odvesti.” Najnovija istraživanja i literatura pokazuju da će vas upravo takav način mišljenja dovesti do zadovoljstva. Sandra Leiblum, autor knjige “Getting the Sex You Want”, veruje da je upravo predigra ono što dovodi do razvijanja želje, dok Michele Weiner u knjizi “The Sex Starved Marriage” savetuje žene da se samo prepuste. Glavni argument za ovu tvrdnju je upravo istraživanje profesorke Rosemary Basson sa University of British Columbia, koje otkriva da mnoge žene dožive uzbuđenje i orgazam kad vode ljubav čak i ako nisu osećale želju na početku. Seks izaziva oslobađanje različitih hormona uključujući i oksitocin, koji pojačava osećanja pripadnosti i vezivanja, i testosteron, koji pojačava uzbuđenje.

Tokom vođenja dnevnika mnoge žene su otkrile da im preuzimanje inicijative omogućava da osećaju da se stvari dešavaju pod njihovom kontrolom umesto da se jednostavno prepuštaju. Natalija je tako zapisala u svoj dnevnik „Sinoć sam se vratila kasno sa žurke i „startovala” muža. Veoma mu se dopalo.” Međutim, na pamet joj je pala ideja kako da pokaže mužu šta joj je smetalo – počela je da inicira seks u situacijima kada njemu to uopšte nije odgovaralo.

 

Preuzmite inicijativu

Arndt insistira da ne postoji pravi ili pogrešan način ponašanja u spavaćoj sobi. Ona želi da naglasi činjenicu da se na putu do harmonične veze često nalaze razne prepreke poput nestabilnog ženskog libidida i rezervisanosti, muške lenjosti kao i opšteg nedostatka komunikacije, koje moramo da prevaziđemo.

Pisanje dnevnika seksa učilo je da parovi budu mnogo svesniji svog ponašanja i da više uvažavaju partnera. „Nisam razmišljala o terapeutskom delovanju ovog vežbanja”, kaže Arndt, „ali su se pozitivni efekti veoma brzo javili”. Muškarci su sa više razumevanja posmatrali živote svojih partnerki i ulagali više truda u zavođenje dok su žene postale mnogo darežljivije.

Na početku istraživanja jedan od parova učesnika je naveo da je za njih seks nalik na ratnu zonu, da bi kako se projekat bližio kraju situacija postajala sve bolja. Lidija je u svom dnevniku zabeležila „držao me je u zagrljaju čitave noći, kao da sam mu baš nedostajala i pitala sam se da li sam stvarno bila toliko nesmotrena da zanemarim njegovu potrebu za bliskošću.”

Možemo se truditi da frižider uvek bude pun njegove omiljene hrane, da ga podsećamo na zakazan pregled kod zubara ili da skupimo njegovu čistu odeću sa poda prekrivenog psećim dlaka ali, kako su dnevnici pokazali, to neće značiti ništa ukoliko ne pokažemo partneru da je voljen i željen, kako emocionalno tako i fizički. Da se poslužimo rečimo jednog od učesnika u istraživanju: „Bez seksa, bili bismo samo dvoje ljudi koji žive pod istim krovom”.

Želja je odluka – zato se samo prepustite.

………

pripremila Anita Darling
fotografija je kadar iz Soulkitchen TV emisije, pilot epizoda 2014.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *