Kritičar vs Kreator

Jel pišeš nešto? – pitam svoju prijateljicu čije tekstove volim da čitam jer je beskrajno zabavna u svojim dilemama i u svojoj fazi zbunjenosti. Nekako sve vidim sebe iz svoje prethodne faze. Nemam inspiraciju – kaže ona.

Inspiracija je za amatere, darling, pridruži se profesionalcima. Zamisli kad bi neki glumac u pozorištu rekao pred predstavu, nisam inspirisan večeras. Ako odlučiš da kreneš na put umetnika, naučiš i osposobiš sebe da pripremiš se kako da ti inspiracija dodje. Ti je pozoveš u goste i zato što zna da će kod tebe uvek fantastično da se provede, ona vrlo rado dodje.

Kreativnost je navika

– govorim svim svojim polaznicima na mentorship programu Kako da napišete knjigu jer stvarno, zašto i vi ne biste napisali knjigu? Nije to toliko teško. Nije ni lako ali nije nemoguće. Zahteva samo malo posvećenosti i discipline da bismo razvili kreativne navike. Kao i za sve dobre stvari, hoćeš da imaš vitko, vitalno i zdravo telo, malo posvećenosti i discipline, hoćeš nešto da naučiš, novi jezik, malo posvećenosti i discipline…Neverovatno mi je ( i dalje se čudim iako znam da je sve čudo) kako se slične teme spuštaju u našu realnost u isto vreme kod različitih ljudi. Elizabeth Gilbert, žena koja je napisala “Jedi, voli, moli“ ima novu knjigu koja se upravo bavi kreativnošću – zove se “Big Magic“. Paulo Coelho drži isto video radionice za pisanje na JuTubi. Svi žele kreativniji, tj svrsishodniji i ispunjeniji život. Jeste, ovo je Doba Ispunjenosti. U toj potrazi prolaze se raznorazne faze, mislimo da je naš posao to što treba da nam donese ispunjenost, ili partner ili i jedno i drugo. Postavljamo nemoguće ciljeve sebi i drugima jer dopuštamo da perfekcionizam vlada našim životima.

A perfekcionizam ubija kreativnost. A i ljubav.

Čekamo da se sklope svi uslovi i time smišljamo izgovore da se ne bavimo onim što možda može istinski da nas ispuni. Nemam dovoljno novca ili nemam dovoljno vremena. Ili ne znam dovoljno. Ima već toliko knjiga na tržištu, ko sam ja da uopšte nešto pišem, ko će mene da čita, nisam ni završila književnost… sve su to igre našeg uma. Onda kritikujemo sve oko sebe i sve one što su uradili ono što mi zapravo priželjkujemo ili zavidimo onima koji žive i slede svoje snove. Svakog dana možete da izaberete hoćete li biti kritičar ili kreator.

Kritičar krituje, kreator kreira. Kritičar kritikuje i žali se na sve oko sebe, kreator stvara i kreira svoju stvarnost. Kreator retko kad kritikuje jer zna koliko je potrebno da bi se bilo šta stvorilo i u većini slučajeva podržava sve koji žele da nešto naprave. Umetnici vole druge umetnike. Isto tako umetnici su najveći istraživači i vernici. Niko tako ne sumnja u sebe a isto tako niko tako ne veruje u sebe ili u nešto veće od nas samih. Drugo ime za umetnika je čarobnjak, on je taj koji nematerijalno, jednu ideju, pretvori u materijalno, manifestuje je u realnosti. Potrebno je da se bude u oba sveta, i u svetu andjela, vila i eteričnih bića, oblaka, snova i iluzija a isto tako i u svetu materijalnih manifestacija. Mislim, tu smo došli da stvaramo. Ovde je to moguće.

Dok ljudi oko mene ne mogu da veruju šta sam u stanju sve da uradim i kako to da sam toliko produktivna, ja za sebe mislim da sam lenština. I zašto sve ide tako sporo? Spoj kontradiktornosti, naravno u haotičnim situacijama najbolje funkcionišem jer je to navika koju još uvek nisam zamenila nekom novom. Tako to ide, kreativnost je navika, svakog dana imam rituale kad pozovem sve svoje čarobnice da mi donesu ideje. Sad su se toliko navikle da same dolaze i donose ih i onda kada ih najmanje očekujem, dok nešto spremam u kuhinji, dok vozim, dok se “kiselim u kadi“, dok letim na metli… imam direktnu download liniju i to na vrlo brzom božanskom internetu. Tad se ubrzam da sve oko sebe zbunim “pa do juče nije znala šta će sa sobom, šta je sad ovo?“ Zapravo, nekim idejama je potrebno neko vreme da kad ih zasadim, “posede“ u mraku. Vežbamo strpljenje i veru, a neke pak treba da se “fermentišu“ neko vreme i onda tek postanu zanimljive. Sve je to kreativni proces… koji ima svoj ritam, ritam čini akcija i pauza, priča i tišina, svetlo i mrak. I kritičar i kreator su nam potrebni. Samo je kreator kreativniji, produktivniji i samim tim korisniji. Jednostavno, zabavniji.

Dešavaju se momenti kada se osećate kao da “jašete“ na nekom talasu, vetar vam duva ledja, daska klizi kao podmazana, sunce sija, nezaustavljivi ste, uživate u procesu i ništa vam nije teško, čak i da danonoćno stvarate. Surferi znaju za taj trenutak, savršeni veliki talas, i kad su iskreni, priznaće vam, da su ti momenti bolji od seksa. A to je konekcija koju tražimo. Tad imamo utisak da smo vodjeni. Sve u Univerzumu se urotilo da nam pomogne da ostvarimo ono što smo zamislili.

Na kraju svake godine sumiramo šta smo uradili a šta nismo i ponekada smo samo sebi najveći kritičari. Pošaljite dežurnog kenjatora na odmor, zaslužio je, negde na neku tropsku ili morsku destinaciju. Neka kreator dobije svoj show. On će primetiti šta se sve dobro dogadjalo protekle godine, koliko ste stvari napravili, na čemu ste zahvalni, kada i koliko puta ste imali “taj savršeni surferski talas“, u kojim trenucima su se dešavala čuda, u koje i dan danas ne verujete ali ima ona Ajnštajnova izreka

“There are two ways to live: you can live as if nothing is a miracle; you can live as if everything is a miracle.”

Gde se susretnu vera i ljubav, radja se čudo.

Imajte sve.

 

…………….

napisala Žana Poliakov za magazin Lepota i Zdravlje, novembar 2015.

Mentorship program traje i dalje, sad ga zovemo Creative Rehab 🙂

One Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *