Hleb se od duše pravi…

… ali šta hrani tvoju dušu? Čujem sad svako malo, svet se stvarno promenio za par godina, sad je čak i postalo “normalno“ da se pitamo šta našu dušu veseli i šta je hrani. U nekim slučajevima i meni zazvuči kao da su prodavci magle i kradljivci ljudskih duša svugde okolo. Nekada se to odnosilo na marketinške stručnjake a danas postoji jedna nova profesija koju volimo da mrzimo. Zove se life coach.

– Ništa me tako ne nervira nego ovi lajfkoučevi – besni mi prijateljica preko skajpa. Odvratni su. Koji lajfkoučevi? A zašto su ti odvratni? – pitam ja. Zanima me, mene isto trpaju u tu modlu. Oni sve to rade zbog novca. Dobro, a drugi ljudi rade zbog čega tačno? Zašto se ti baviš prodajom stanova, na primer? Zašto bilo ko radi nešto? U tom procesu razmene dobara i usluga ili talenata zaradjujemo za život, u ovom slučaju zaradjujemo novac, ok. Hleb naš nasušni. A hleb nije jedina hrana koja nas hrani. Neke svoje frustracije smo radi da projektujemo na druge ljude a i na druge profesije, očigledno. Pa da li su sad lajfkoačevi tu da nam pomognu ili da nas povrede?

 

Nekada imam utisak da je to postalo opšte mesto – optužiti i osuditi nekoga čas posla. Na licu mesta. Bez sudjenja, bez svedoka, bez dokaza. Onako kako se osećaš, presudiš nekome. Medju muškarcima je i dalje politika tema, oni su radi na predsednika ili vladajuću stranku optužuju za sve što im ne valja u životima njihovim, čak i za sopstvenu impotenciju. Žene pak imaju pik na selebritije ili lajfkoučeve. Primećujem, ne osudjujem.

Žana, da li si ti life coach?
Ne. To je dosta teško zanimanje
.

Pa danas svako može da postane life coach.

Istina. Svako može da postane bilo šta što poželi, hoćeš da budeš doktor, studiraš medicinu, hoćeš da budeš balerina, ideš u baletsku školu… well, nova zanimanja još uvek nemaju svoje Harvarde, Berklije i Džulijarde, ali zato nastaju kroz praksu. Prva stvar koju sam naučila na Coaching Akademiji jeste da coaching radite zato što možete. Objasniću šta to znači. Ne da vam to bude jedini izvor zarade nego kada dodjete do tačke u svojoj karijeri, nekoj drugoj ili u poslu, nekom drugom, kada možete da zastanete i umesto akumulacije predjete u fazu transformacije – koji je moj doprinos profesiji, tj društvu, tj čovečanstvu. Šta ostavljam iza sebe? Može li moje znaje i iskustvo nekome da pomogne? Mogu li nekoga da podržim da pronadje svoju svrhu, svoju pasiju iako mi to neće doneti nikakvo bogatsvo ali zadovoljstvo će biti ogromno. Možda mi se ta osoba nikad neće ni zahvaliti, a i ne mora. Sve što radimo, radimo prvo zbog sebe. Vrlo često ljudi urade sve što su se plašili i zaborave ko im je postavljao neka čudna pitanja poput “a šta te sprečava…“ a sve to istinskom životnom treneru nije ni važno. Ne treba niko da ga diže u visine, niti na pijedestal jer je coach već na svom sretnom mestu. Molim vas, ne upadajte u zamku da spašavate druge ljude. Mi smo svi jedni drugima učitelji. Učitelji i učenici.

A šta je uopšte life coach i odakle potreba za takvim zanimanjem?

– Izgleda da sad svaka domaćica koja je pročitala Alhemičara i ulazi u krizu zlatnih godina kad je muž ne pipa a deca je ne vide, pa u potrazi za pažnjom krene da propoveda drugima kako da žive – kaže moja astrologica britkog jezika. Obožavam je zbog toga, kaže sve što misli. Ali naše misli prave probleme tamo gde ih i nema. Ima smisla, svaka kriza je šansa za napredak. Novo vreme je vreme ženskog principa te zahteva i od žena da sa godinama osveste svoje skrivene mogućnosti i mudrost ( and the pleasure) menopauze. Da nam druge žene nisu konkurencija, da život nije ni muka niti trka a najmanje takmičenje, mi smo sve u ovome zajedno. E zato je važno da se nadje neko preko puta tebe, da te sluša. Life coach ne daje savete niti ti govori kako da živiš svoj život, može da podeli neko svoje iskustvo sa tobom ali esencijalno zadatak life coacha je da ti pomogne da ti sama otkriješ šta je tebi važno. Kako ti želiš da živiš svoj život, bez mnogo zadiranja u traume iz detinjstva… jer sve što nam se dogodilo ima neku svrhu – ima, da nas probudi i da otkrijemo svoje talente i svrhu. Pomogne ti da prihvatiš i parkiraš prošlost, da se manje plašiš budućnosti i da osvestiš da tvoje misli kreiraju. Da ne moraš da budeš žrtva okolnosti nego da osvestiš da li ti tvoja čvrsta uverenja (nešto što misliš da je apsolutno tačno) pomažu ili odmažu u nameri da živiš po svom.

Ljudi se najviše muče zbog hleba i ljubavi. Kako bi ti uživala da provodiš svoje dane? Ima li neka muzika u tebi koja želi da izadje… a šta te sprečava u tom? A potom je tu da te podrži da kreneš u pravcu. Dobro, otkrili smo šta želiš, a šta nameravamo da uradimo povodom toga? Kako bi bilo kad bi mogla?

 

Ali u suštini, life coach je onaj koji pažljivo sluša. Coach iliti kočija, običan taksista koji zna tajne svemirske lokacije i možda i neku prečicu kako da što pre stigneš to željenog mesta. To je to, ništa više a ni manje od toga. Uopšte ne mora da bude osoba koju svi znaju i koja je izgradila svoj brend, ne mora da bude neko ko je već toliko boostovao svoje prisustvo i svoj ego da svoje klijente niti vidi, niti ih čuje kad dodju da pričaju o svojim željama, strahovima i kako sve sabotiraju sami sebe. Osoba koja ume da pusti druge da nauče svoje lekcije, čak i kad su bolne i dramatične. Neko bi radije da kreira dramu nego život koji sanja. Lakše je optužiti druge i pronaći izgovore nego preuzeti odgovornost.

 

  

 

 

Zašto vi njuejdžeri uvek govorite o lekcijama? – pita me prijatelj sa prijatnim gnušanjem. Možeš misliti kako god hoćeš, dušo, no ja odoh u Indiju, svom drugom domu a ti ideš u bolnicu tako da slobodno nastavi da zameraš, pljuješ i mrziš sve okolo. Dobro ti ide. A možeš da mi se pridružiš na Baliju u januaru i  u martu 2019. -te. Prvo na Practical Magic radionici u januaru a potom u martu na Nipertrai energetskim vežbama, plus “praktičnoj magiji” u okviru Silent praznika, u istraživanju ovog magičnog ostrva, u otkrivanju šta je to što ti želiš i kako da do toga dodješ.

A potom ćemo tamo da kreiramo novi soulfood dom.

Sigurna sam da ćemo imati prostranu kuhinju.

Mogu da te naučim da praviš sam svoj hleb.

Da li ti to zvuči kao nešto korisno?

Zabavno, možda.

Idemo.

….
tekst je prvi put objavljen u magazinu Lepota i Zdravlje
a potom se smestio u knjigama, Soulfood, recepti za srećniji život, izdavač Vulkan 2017.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *